Милена Дравић - глумица која је спајала људе VIDEO

На сцени и пред камерама је могла - све. У животу, иза објектива и позоришних завјеса - препуштала се интуицији и емоцијама, бодрећи себе двијема непролазним љубавима - Драганом Гагом Николићем и глумом.

“У овом, за мене неподношљивом времену живљења, а без мога Драгана, све је још много злурадије. Без његовог осмеха за добро јутро и подршке да издржимо још један дан, са свим његовим непредвидивостима, а не губећи веру у живот, људе, љубав... ништа више није исто, нити може бити”, део је њене исповести у књизи објављеној уз додјелу награде за животно дјело “Добричин прстен”.

Привилегијом да Милени Дравић буде блискија од других, ауторка те монографије, новинарка Тања Њежић, изазвала је прећутану љубомору многих колега које су икад имале прилику да разговарају с Миленом.

И збиља, од Гагиног одласка, у марту 2016. године, Миленин свијет почео је да се руши брже него што је могла да поднесе и издржи. Кад смо се посљедњи пут видели, у прољеће ове године, у агенцији код С. и Д., њен одговор - у који би требало да стану сва потребна или сувишна објашњења знанима и незнанима - гласио је: “Није баш сјајно”. Изговорила је то дискретно, али маестрално сугестивним тоном, тако да сваког пристојног саговорника одврати од било ког слиједећег питања.

“Недостаје ми Гага... Надала сам се да ћемо... да ће бар завршити ту своју књигу...”, додала је после паузе од неколико секунди. Лагано одмахивање руком усред до краја неизговорене реченице, схватио сам као знак бесмисла да више ишта објашњава, било коме.

Београдски таблоиди

Тешко јој је успијевало да разумије и прихвати свакодневицу преплављену безобзирном суровошћу, почев од првих дана кад се Гага суочио с болешћу и љекарским грешкама, а нарочито у тренуцима кад су београдски таблоиди, пошто-пото, својом безобзирном глађу за тиражом, Милени и Драгану чинили још тежом њихову личну, људску драму.

Грађанском пристојношћу, замолила је тада новинаре за цивилизовану уљудност и поштовање приватности. Узалуд!

Зато данас, кад се послије вијести о Миленином одласку, медији лицемјерно утркују ко ће о њој написати више хвалоспева и кад телевизије из бункера и архива ваде старе филмове, као ехо њене огорчености, звучи тадашњи, скоро очајнички апел. Упозоравала је да су она и Драган Николић само људи који би своју интиму задржали за себе, одвојену од камера и позоришних дасака.

“Замолила сам у једном тренутку медије да престану да пишу такве страшне ствари и објављују оне страшне наслове. Драган и ја смо људи истог кова. Ми нисмо никада били заштићени. Нас нико и никада није штитио, а ја сам видела да су многи били заштићени. И сад видим неке за које могу рећи да су и проблематичне личности, а да су ипак заштићени. Нас двоје смо излазили толико у сусрет људима. Направили смо каријере многима и мислим да нисмо заслужили то што се десило.”

Ето, данас имам потребу да забиљежим ту, бар једну мрвицу Миленине горчине, тек толико да се не забораве грехови према њој и Гаги, гријехови који су претходили неким данашњим сузама лицемерја.

Чињенице су, ипак, неприкосновене - публици је била и остала икона. За већину колега глумица биће и даље узвишено вриједна искреног поштовања и дивљења, ослобођеног сваке сујете, иначе својствене умјетницима.

Остаће упамћене стојеће овације љетос у Арени, на отварању 65. Пулског филмског фестивала, па скоро идентична сцена неколико дана касније на Палићком фестивалу. А нико тад није ни слутио да су то њени посљедњи јавни наступи.

Беспријекорна посвећеност

Љетос јој је у Истри била посвећена и изложба фотографија, на којој је Раде Шербеџија отворио душу: “Милена је наша садашњост, Милена је наша младост, наша прошлост, наша будућност. Она је човјек добре воље, она је најталентованија. Миленине плаве очи су сами филм, филм који смо сви имали све ове године. Милена је човјек који спаја људе, Милена је доброта, Милена је разлог зашто смо овде. Све ове фотографије свједоче о једној чудесној особи”, рекао је тад Шербеџија.

Који дан касније, дио Палићког фестивала била је и изложба “Милена”. Њену каријеру Мира Бањац посложила је тад у само двије-три реченице: “Ово лице којим смо сада окружени - то је најблиставије лице наше кинематографије. Милена Дравић је наша једина аутентична филмска глумица, а која има маестрални и телевизијски и позоришни опус. Не догађа се често таква каријера”.

На сцени – маестрални таленат, беспрекорна посвећеност, професионалност проткана сваким атомом снаге, до посљедње капи зноја.

Говорила је како се, упркос свим наградама, задовољном осјећа тек кад спозна узајамност са ролом коју игра: “Могли су то бити и Златни лавови и Златне арене и Канска награда… све то не би вредило, ако ја нисам задовољна. Најважније је било да сам, у себи, задовољна улогом коју играм”.

Изван сцене - спонтана искреност и скромност, велико поштовање према људима – колегама, пријатељима и сусједима, хуманост и све људске врлине које се данас ријетко срећу у колоплету свеопште себичности, похлепе и самодовољности бахатих.

Никад није рекла да је југоносталгичар, али се између редова читало да ју је тешко погодио распад Југославије. Кад смо почетком марта 2015. у интервјуу за Ал Џазиру разговарали поводом награде која јој је додијељена на ФЕСТ-у (Београдски побједник за изузетан допринос филмској умјетности), своју космополитску припадност метафорично је поједноставила – мјестом рођења.

Распад Југославије и југоносталгија

“Као Београђанка у тадашњој држави, у којој сам пуно радила и где су ме у свакој средини примали божанствено, никад тај простор нисам присвајала, где год да сам одлазила. То је био НАШ простор, а ја сам била захвална што су ме људи свуда јако лепо дочекивали и испраћали. И враћала се кући - у Београд. То је нека моја основна припадност - Београђанка, Дорћолка. То је нешто што је моје, моје име и презиме мене у свим тим поделама.”

Ни распад и подијела бивше Југославије ни ратни сукоби, у којима су неки побркали глуму и нацију, Милену никад нису удаљили од колега и пријатеља: „Просто ми је било несхватљиво... у првим данима уопште нисам могла да верујем. Нисам дала себи да прекинем сва она моја осећања и нити које сам имала са свим својим пријатељима и сарадницима, не само глумцима и редитељима. Наравно, видела сам ужасе тог рата, али ниједног трена ми није падало на памет да било кога и било шта окаљам, очајна што се то тако догодило, што је све тако завршило и што је све овако како је данас”.

Нема више интервјуа, ни теглице меда уз чај, да буде здравији. Дуга и тешка болест, коју је ћутке носила далеко од јавности, однијела је Милену Дравић непуних десет дана након 78. рођендана.

Комшије С. и Д. и данас ће залити рођенданско цвеће које су Милени 5. октобра у Улицу Ивана Ђаје, на београдској Чубури, послали из Југословенске кинотеке и београдских позоришта.

У међувремену, Милена је, уз дискретан наклон публици у небеском театру, вјероватно већ заплесала неки космички танго са Гагом, образ уз образ.

Сахрана Милене Дравић у петак у Алеји заслужних грађана

Велика српска глумица Милена Дравић биће сахрањена у петак, 19. октобра, у Алеји заслужних грађана на београдском Новом гробљу поред супруга Драгана Николића.
Опело ће бити служено у 15.00 часова, а сахрана ће бити обављена у 15.30 часова.

Комеморација ће бити одржана у 12.00 часова у “Звездара театру”, преносе медији.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.