Милан Марић, о главној улози у филму Довлатов: Прича о херојима из другог времена
Београд - Филм руског редитеља Алексеја Германа млађег "Довлатов", премијерно је приказан у Берлину, гдје је освојио "Сребрног медвједа" за најбољи костим и сценографију, а тумач главне улоге, српски глумац Милан Марић каже да је то прича о херојима какве данашње вријеме не тражи.
Филм приказује шест дана живота брилијантног, ироничног писца Сергеја Довлатова, који види далеко преко крутих граница Совјетског Савеза седамдесетих година прошлог вијека, писца који се бори да сачува свој таленат и достојанство док гледа како моћна државна машинерија мрви његове пријатеље умјетнике.
- Прва књига коју сам прочитао од Довлатова била је "Странкиња". Он пише ужасно кратке реченице, али су оне убојите. Јако добро је видео ствари, умео је да препозна ствари, поготово људе и карактере. Има дозу финог безобразлука, цинизма, ироније, духовит је невероватно, а испод свега тога се крије емотивност и мени је то било најзанимљивије - каже Марић, коме је Довлатов прва главна улога.
Додаје да му је у грађењу лика трагичног руског писца најтежа била идентификација "са осјећајем да си у својој земљи непожељан и да се фаворизују људи који немају квалитете".
Марић примјећује да су седамдесете године прошлог вијека биле специфично вријеме, умјетност се третирала на другачији начин.
- Та одлука да се бави уметношћу упркос томе што га та уметност може коштати живота, то га је чинило већим од живота. То је храброст. О томе се чита само у неким митовима, али они су то стварно урадили. Мислим да га је туга одласка из земље коштала живота - рекао је Марић.
Подсјећа да да је Довлатов постао славан тек послије смрти.
- Наша дужност је да упиремо прстом у све аномалије друштва, да људе упозоравамо, преводимо им и будемо активни. Ја не разумем како неко ко се бави уметношћу може бити аполитичан. Ти си глумац па шта има тебе да занима политика? - каже Марић.
Критеријум
Милан Марић о избору улога каже да се труди да му основни критеријум долази из срца.
- Али све више мислим да компромиси морају да се праве, да немам више 20 година и не могу само главом кроз зид, него да сад мора мало и мозак да се укључи. Имам позориште (члан је ансамбла Југословенског драмског позоришта), које је моја база, ту се пуним енергијом, ту је мој бег од свега", рекао је Марић.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
