Мартино Стијерли за “Глас Српске”: Поглед на бетонску утопију

Миланка Митрић
Мартино Стијерли за “Глас Српске”: Поглед на бетонску утопију

У Музеју савремене умјетности у Њујорку недавно је отворена изложба “Према бетонској утопији: Архитектура у Југославији 1948 - 1980”, коју су припремили архитекта и кустос Музеја савремене умјетности у Њујорку Мартино Стијерли и архитекта Владимир Кулић.

Поразговарали смо са Мартином Стијерлијем о настајању изложбе, идејама и значају саме архитектуре Југославије на свјетском нивоу.

ГЛАС: Какав је свјетски значај једне овакве изложбе?

СТИЈЕРЛИ: Заинтересовао сам се за послијератну и бруталистичку архитектуру источне Европе и Југославије, кроз прегршт публикација и објава у медијима. Био сам свјестан пораста академског интересовања за ову заиста иновативну сферу стварања, која је била доста непозната ван свог простора. Све то је изгледало као скуп значајних елемената за једну изложбу, јер је омогућило критичко преиспитивање овог слабо изучаваног поглавља историје архитектуре у хладноратовски располућеном свјетском поретку. Намјера ове изложбе је била да се критички преиспита канон модерне архитектуре, чија је основа била увијек окренута ка архитектури Сјеверне Америке и западне Европе. Ми тврдимо да Југославија никако није била заостала на периферији, већ да је произвела значајне грађевине вриједне укључивања у историју модернизма. Из савремене перспективе вјерујем да нам је је југословенски модел дао важне лекције: у свијету у којем је архитектура постала луксузна роба, Југославија је представила архитектуру која је била довољно моћна да створи заједништво у историјској подијељености. Вјерујем да је вријеме да подсјетимо нашу публику на важност коју архитектура може да има у друштву и без које свијет ризикује да падне у безначајни формализам.

ГЛАС: Зашто сте одабрали баш архитектуру Југославије?

СТИЈЕРЛИ: О раду на овој изложби сам почео да размишљам прије три године. Током припрема, мој колега, кустос Владимир Кулић и ја смо путовали кроз тај регион и посјетили све државе које су биле дио Југославије, укључујући, углавном све веће центре. Наша путовања су укључивала и радионице, једну у Скопљу, другу у Сплиту. Највеће изненађење за мене је било откриће заступљености интересантних материјала и оригиналних архитектонских цртежа, који су углавном били у приватним колекцијама, већина их није била приказана јавности. Увјерен сам да ће наша изложба бити реевалуација архитектуре за публику региона, али и да има значај на међународном нивоу. Архитектура Југославије није била адекватно разматрана на нивоу глобалне историје модерне архитектуре. Традиционално, историја модерне архитектуре је била наклоњена западној Европи и Сјеверној Америци, остављајући велике и значајне дијелове архитектонске производње у другом дијелу 20. вијека и постколонијалног свијета у глобализацији. Архитектура источне Европе или Азије је често погрешно тумачена као закасњело усвајање постулата модерне архитектуре, што је први пут формулисано у централној и западној Европи двадесетих година прошлог вијека. Таквом тумачењу недостаје спознаја о иновативности модернизма у дијалогу са локалном традицијом.

ГЛАС: Која грађевина има највећи значај, коју бисте издвојили као најбољу?

СТИЈЕРЛИ: Наша изложба је на много начина избор најбољих, од многих импресивних пројеката. Вјерујем да је немогуће сузити избор на само неколико пројеката. Умјесто тога разноликост материјала и приступа је оно што је заиста привлачно и мисаоно провокативно. Из перспективе БиХ издвојио бих оригиналне скице Јураја Најдхарта, из књиге “Архитектура Босне - пут у модерно”, која је апсолутни врхунац, што се тиче скица и модела. Издвојио бих и снимак фантастичне Шерефудинове Бијеле џамије у Високом.

ГЛАС: На који начин умјетност може да прикаже живот у држави која више не постоји?

СТИЈЕРЛИ: Одлука да радимо на изложби није била предвођена чињеницом да Југославија више не постоји. Била је вођена чињеницом да је некадашња Југославија посједовала изузетно добру основу за стварање модерне архитектуре. Југославија се историјски налазила на пресјеку великих империја с истока и запада. У хладном рату социјалистичка Југославија је пружила другачији, “трећи” начин погледа у свјетском поретку, који је водио према отворености на обје стране. Све ово је створило једну живописну хибридну архитектуру, чије значајне моменте смо успјели да прикажемо.

ГЛАС: Чиме се ова изложба, у ствари, бави?

СТИЈЕРЛИ: Изложба “Према бетонској утопији” се више бави утицајем јединственог бренда југословенског социјализма и архитектонске производње него Титом као личношћу. Југословенски социјализам је био базиран на радничком самоуправљању и подијељеношћу у хладноратовском простору. Архитектура је била обликована конкретно, прилагођена животу и подручју и то је био важан инструмент у реализацији утопистичких тежњи, обиљежен високим степеном умјетничког експериментисања и постизања слободе.

ГЛАС: Како бисте упоредили утицај архитектуре на тадашњи период и смјер у којем иде модерна архитектура данас?

СТИЈЕРЛИ: Многи успјешни млади архитекти с простора бивше Југославије су се у свом раду освртали директно на заоставштину социјалистичке Југославије, поготово архитектуре Словеније и Хрватске. Основа ове области стварања може да послужи као подсјетник да архитектура може да се креће и развија само тамо гдје постоји дубинско разумијевање за могућност промјене саме архитектуре и могућност подизања друштва и квалитета живота на један виши ниво. У савременим условима живота данашњице ово разумијевање је често изгубљено, јер се архитектура данас посматра као луксузна роба.

О изложби

“Према бетонској утопији” је изложба која истражује теме урбанизације, технологије свакодневног живота, конзумеризма, споменика и глобалног досега југословенске архитектуре. Изложба обухвата више од 400 цртежа, модела, фотографија и филмова који су сакупљени из архива, приватних колекција и музеја региона. Укључује радове Богдана Богдановића, Јураја Најдхарта, Милице Штерић, Едварда Равникара, Вјенцеслава Рихтера и Свјетлане Кане Радевић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана