Кустурица: Филмови су ми спасили главу

Кустурица је говорио о слободи позоришта да направи катарзу, тржишту које не дозвољава стварање идеологије неопходне за праву умјетност, неопходности чувања своје духовности, али и како су му филмови спасили главу.

"Модеран филм је поклопљен силом холивудских глупости које су врло успјешне. Срећна околност је што филм кроз Нетфликс може да уђе у сваку кућу, али не можемо очекивати да Нетфликс тражи паметне филмове. Холивуд тридесетих, четрдесетих година је стварао огромна умјетничка дела, да би данас завршио у вјеровању да је тржиште бог. У таквој ситуацији позориште има велику слободу да са мало пара направи велику катарзу", истакао је Кустурица.

Самтра да данашњи српски филм трпи највише, зато што се не бави егзистенцијом.

"Био је занимљив случај око кога су се опозиција и позиција сукобили, она баба што је убила инвеститора. Не могу да схватим да се нико од младих не бави причом да жена од 70 година испуца све метке у инвеститора за кога многи тврде да је оно што су капиталисти у својој природи. Њих то не занима, они хоће да направе продор на западно тржиште и у томе се деси да човјек побегне од теме из свог позоришта, онога што стварно чини драму", рекао је Кустурица.

Истиче да би млади аутор могао да направи чудо од те приче и у позоришту и на филму, али да им то не дају идеологије, тј. фондови.

"Они хоће да се баве мрачном сликом или темама као што је оно што смо ми презирали осамдесетих - ''дошло доба да се љубав проба'', да све иде на досетке и вицеве. Има страшних драма и комедија код нас, али је мозак негдје преусмерен и није довољно фокусиран на људску егзистенцију", оцијенио је редитељ.

Он је посавјетовао окупљене студенте да инсистирају на егзистенцији и судбини.

"Човјек може да буде потресен само ако драмско дијело донесе искрену и снажну судбину. Ако немамо судбину извезену у времену и простору, немамо са чим да се идентификујемо. Зато су судбине најпотреснија димензија нашег рада", објаснио је Кустурица.

Проблем је, примећује славни редитељ, што млади остваре двије-три улоге и ако примјете да су фотогенични, окрену се рекламама.

"Највећи непријатељ умјетности су рекламе. Рекламе су као брза храна, ефектне фотографије које убијају мизансцен. Оптички свијет модерног гледаоца је упропашћен рекламама. Оне задају суви естетски тон који нема живот, а велики камермани су постали дио индустрије, а не велики умјетници и у томе је проблем", рекао је Кустурица.

Тржиште као велика пијаца прави неред, скреће пажњу Кустурица.

"Живимо у свету гдје је све пракса и све је везано за тржиште и новац. Тржиште ствара велики неред, не дозвољава да се развију теорије и идеологије. Проблем данашњег света је у политичкој коректности и у чињеници да нам не дозвољавају да наступе идеологије које би биле производ времена у коме живимо, а са надидеологијом која је заправо одеологија банака, тржишта. Позориште може да живи изван тежине у којој ми живимо и у коме нема правила", рекао је Кустурица.

Наглашава да бисмо дошли до нове естетике, морамо да добијемо нову идеологију. "Није ни лијјево ни десно, без идеологије нема праве умјетности", подвукао је он.

Кустурица је искрено признао да је његов живот извезен срећним околностима.

"Дошао сам у Сарајево као једини који је завршио престижну академију, направио тв драму и направио велики џумбус због инцеста у тој причи. Мој развој је ишао стазом којом наводим младе људе, а то је да је остварени смисао за људску егзистеницију и људске судбине био параметар за тај успон", рекао је он.

"Сви моји филмови су некако били израз те моје тезе да је потврда човјечности и људскости на граници између свијетова. Жртвовање за те филмове је текло паралелно са нечим што је била велика фрактура и лом не само у држави која је нестала, него и у души која је то трпјела", рекао је славни редитељ.

Нагласио је да су му филмови спасили главу.

"Запалили су ми кућу, срушили је, отели ми све што сам имао па сам још био крив што јесам то што јесам и што нисам изговарао што је требало, а схватио сам да једина одбрана од свега тога може бити филм и тада сам радио можда најкомплекснији и најупечатљивији филм ("Подземље") у каријери, а онај који је највише емоционално утицао на мене је "Дом за вјешање"", рекао је Кустурица.

Велико олакшање је било, како је објаснио, то што су се приближавали Титовој смрти.

"Не можемо да споримо да је друг Тито био способан, али као и сви балкански политичари сматрао је ''послије мене потоп''. Све добро што се дешавало у рокенролу, нови талас, документаристички приступ филму у Босни и Херцеговини, односно црни талас у Србији, стварано је у односу према властима и одступу од те власти. Не знам како човјек данас може да освоји ту слободу јер ни њена дефиниција не постоји. Све се фокусира на лову, а човјеку лова треба. Да баш жртвује свој живот и своју умјетност због лове, то не иде. Млади живе данас без идеологије, са лажном љевицом, а највећи борци за љевичаре су најбогатији Американци што је парадокалсно, што значи да је то механизам за овладавање свијетом", истакао је Кустурица.

Ипак тврди да дар увијек нађе пут и треба имати наступ који води до жељене сцене, али не до црвеног тепиха.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.