Glumac Ivan Bosiljčić za “Glas Srpske”: Gluma se nalazi između igre i filozofije

GLAS: Niste prvi put u Banjaluci. Dolazite i poslovno i privatno. Koja je Vaša prva asocijacija na Banjaluku?

BOSILjČIĆ: Patriotizam. Osetio sam ga u dijaspori, na nekoliko mesta, ali, na primer, često kažem da sam najlepšu ljubav prema svojoj zemlji, i prema svojoj tradiciji, osetio u Republici Srpskoj. Ovde kad dođem baš se osetim ispunjeno. Mislim da ovde patriotizam nije diskutabilan. Što je Momo Kapor rekao, “patriotizam nije stvar političkog uverenja, nego kućnog vaspitanja”.

GLAS: Jednom ste rekli da je muzika najsavršenija umjetnost, stojite li i dalje iza toga?

BOSILjČIĆ: Profesionalno se bavim glumom, a deda mi je bio slikar. Svi u porodici su muzički obrazovani. Supruga mi se bavi muzikom. Ja imam kontakta sa svim granama umetnosti. Ali nekako kada sam rekao da je muzika možda najsavršeniji oblik umetnosti, to sam rekao zato što je muzika jezik anđela. Muzika je na filozofskom nivou. Mene lično muzika najviše dira, i najviše me umiruje.

GLAS: Jeste li imali nekakav nastup s Vašom suprugom Jelenom?

BOSILjČIĆ: Do sada nismo mešali poslove. Jelena je zakoračila u pozorište, gde je imala glumačku ulogu u kojoj je pevala i iskazala je jedan visoki glumački dar. S druge strane, ja se bavim muzikom onako iz ljubavi, sekundarno. Inače smatram da umetnik treba da izrazi sve svoje talente, treba da radi na svim svojim talentima, jer džaba vam planovi ako je život planirao drugačije. Nikada nismo ukrštali svesno zato što oboje radimo posao ozbiljno i ne bismo mogli da uradimo to onako olako, usputno, a i imamo različite pristupe. Možda bi nekad moglo nešto da se uradi iz šale, ali za sada ne, jer poprilično ozbiljno shvatamo svoj posao.

GLAS: Šta je najvrednije što je gluma donijela Vašem životu?

BOSILjČIĆ: Gluma kao poziv, kao zanat, najkorisnije što mi je donela je obrazovanje. Nastojao sam kroz svaku ulogu i kroz svakog pisca koga sam čitao i čijeg sam lika igrao da se edukujem. To je škola koja traje. Sve to se sliva na susret sa sobom. Sve to me podstiče na razmišljanje o duhu, o čoveku, civilizaciji, roditeljstvu, a sa druge strane gluma mi omogućuje da se zabavim na tu temu, da nije sve tako fatalno. S nekim stvarima se može poigrati. Gluma se upravo nalazi između te igre i i filozofije.

GLAS: Postoji li neka uloga koja Vam je najdraža do sada u karijeri, što u pozorištu, što na platnu?

BOSILjČIĆ: Da, da, u predstavi “Zona Zamfirova” u režiji Kokana Mladenovića sam igrao Maneta kujundžiju. To je bio možda i najzanimljiviji pozorišni proces, zato što smo to radili osam meseci, i to je bila jedna eksperiment predstava. Ona mi je dokazala da je umetniku potrebno vreme. Ta predstava je pravi regionalni pozorišni biser. Osvojila je osam Sterijinih nagrada. Ja mogu da nabrajam uloge, ali ništa nema bez dobrog reditelja. Ta saradnja je ipak vrlo bitna.

GLAS: Postoji li neka uloga koju želite da igrate, a još niste?

BOSILjČIĆ: Pa postoje reditelji s kojima bih voleo da radim. Šta mi oni namene ja ću se potruditi da budem što bolji. Na primer, ja bih voleo da se priključim najkvalitetnijem projektu u proteklih nekoliko godina na televiziji, a koji je došao do mene, a to je serija “Meso” Nikole Pejakovića. Prošle godine je bila premijera. Moj kolega sa klase Igor Đorđević je odigrao maestralno. Tako u nekom pravcu bih se dao ceo bez razmišljanja, jer je to priča o egzistenciji. Više je to od lokalnog. U ovom vremenu gde smo imali preskupe projekte, pretenciozne projekte, bogami je “Meso” ipak zauzelo prvo mesto. S druge strane, uključio sam se aktivno u produkciju “Terirem”, u projekat Ivana Jovića, čoveka koji je reditelj prvog srpskog pravoslavnog filma. To je film “Isceljenje”, koji je osvojio mnogo nagrada. To je jedan jasan pravac, ne samo zato što je pravoslavan, nego zato što se bavi egzistencijom. Ova produkcijska kuća, zapravo, pravi filmove koji nama otvaraju oči na temu da živimo u egzistencijalnom vakuumu. Otuda nam osećanje da imamo sve a nemamo ništa. Pride, što je to što oni rade najoriginalniji i najbuntovniji pravac.

Budući planovi

- Već tri godine radim na relaciji Moskva - Beograd, uskoro ću početi da snimam nešto novo u Moskvi. Kad bude vreme za promociju, znaćete i mnogo bih voleo da se ti moji filmski radovi u Rusiji prikažu i ovde, zato što su stvarno drugačiji. Ovde uskoro radim na novom filmu Ivana Jovića koji se zove “Senoviti Mediteran”. Malo sam se više fokusirao na filmski pravac, to je ono što je izostalo u mojoj karijeri - rekao je Bosiljčić.  

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.