Dejan Ristić za Glas Srpske: Kultura prkosi svakoj vrsti neslobode i ograničenja

Tim povodom razgovarali smo sa autorom o njegovom radu na samoj knjizi, o stanju u kulturi i samom značaju biblioteka.

* GLAS: U knjizi "Kuća nesagorivih reči: Narodna biblioteka Srbije 1838-1941" pisali ste o različitim fazama u istoriji te ustanove kulture. Koji je po Vašem mišljenju najznačajniji momenat?

RISTIĆ: To je nesumnjivo sam momenat nastanka nacionalne biblioteke, 12. jula 1838. godine u tadašnjoj prestonici, Kragujevcu, još dok se Srbija nalazila u položaju vazalne oblasti u okvirima Otomanskog carstva. Svest pripadnika naše tadašnje kulturne i naučne elite bila je toliko vizionarska i temeljna da su oni znali kako se državnost jedne zemlje uspostavlja, odnosno obnavlja kroz uspostavljanje identitetskih ustanova kulture, poput nacionalne biblioteke, muzeja i arhiva.

* GLAS: Koliko su značajne biblioteke i u kojoj mjeri se o njima brinemo u ovom vremenu?

RISTIĆ: Naš sveukupan odnos prema kulturi ogleda se i u položaju biblioteka. One su relevantne, savremene, dinamične i umrežene institucije, kako po građi koju prikupljaju, načinu na koji je čuvaju, obrađuju i daju na korišćenje tako i po savremenim alatima koje koriste za promociju i komunikaciju sa korisnicima. Poseban akcenat potrebno je staviti na osavremenjivanje uslova za čuvanje bibliotečkih fondova. Nabavka savremene opreme i uređaja za zaštitu, kao i obezbeđivanje eksternih depoa, suštinski će doprineti ispunjavanju obaveze sveobuhvatne i optimalne zaštite bibliotečke građe.

* GLAS: Šta mislite o stanju kulture danas? Šta je to što je ugrožava i kako je unapređivati?

RISTIĆ: Kultura i umetnost na našim prostorima nikada nisu zauzimale ono mesto koje im po njihovom značaju pripada. Kultura jeste upravo ono što predstavlja rezultat stvaralačkog pregnuća pojedinca, grupe ili čitave zajednice u konkretnom istorijskom periodu i kao takva je suštinski važna za kontinuiran i ravnomeran razvoj svakog društva. Njeno neprepoznavanje kao takve predstavlja suštinsku grešku koju sebi, čini mi se, više ne smemo da dozvolimo.

Kultura je sveobuhvatna, nadilazi svaku granicu koju čovek može da uspostavi. Ona je sveprisutna, raznorodna i dinamična. Kultura je sloboda. Sloboda stvaralačkog čina, izražavanja i očuvanja različitih identiteta. Kultura je bogatstvo koje se upravo manifestuje u različitostima. Premošćava i prevazilazi razlike vešto ih inkorporirajući u svojevrstan mozaik koji svedoči o bogatstvu ljudskog duha i stvaralačkom pregnuću. Upravo stoga kultura ne može da se u punoj meri razvija u društvima koja su klaustrofobična, nedovoljno demokratična i ograničena brojnim veštačkim limitima. Kultura prkosi svakoj vrsti neslobode i ograničenja.

* GLAS: Neulaganje u kulturu često se opravdava siromaštvom društva. Zbog čega taj izgovor nije opravdan i uvjerljiv?

RISTIĆ: Moj odgovor na to pitanje nalazi se u snažnom uverenju da je jedino siromaštvo ono duhovno i intelektualno, a nikako materijalno. Stoga je beskrajno pozivanje na ekonomsku krizu u našim društvima i državama, kao opravdanje za nedovoljno ulaganje u kulturu, samo neuverljiv, nimalo maštovit i poprilično besmislen izgovor za izostanak značajnijeg bavljenja ovom fundamentalnom oblašću. Kultura ne zahteva ulaganja čiji bi obim bio opterećenje za nacionalne budžete. Naprotiv, mogli bismo da kažemo i to da su najisplativija ulaganja upravo ona koja su namenjena kulturi, nauci, prosveti i umetnosti.

Politika i kultura

- Istorijski posmatrano postojala su nešto povoljnija razdoblja po kulturu i u tom smislu pre svega mislim na period socijalističke Jugoslavije.

No, sama činjenica da političke elite na ovim prostorima, kao po pravilu, u dugom vremenskom intervalu jedna od druge baštine nezainteresovanost, nedovoljno poznavanje, a sa tim u vezi i nedovoljno prepoznavanje značaja kulture, predstavlja razlog za zabrinutost i veći angažman svih nas - kazao Ristić

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.