Данијела Филиповић, кустос: Треба да препознамо значај сопственог насљеђа

Миланка Митрић
Данијела Филиповић, кустос: Треба да препознамо значај сопственог насљеђа

Изложба “Нематеријално културно наслеђе Србије” недавно је отворена у Етнографском музеју у Београду. Аутор изложбе, Данијела Филиповић, кустос и национални координатор за чување нематеријалног културног насљеђа Србије, рекла нам је нешто више о самој изложби, њеном значају и даљим плановима музеја.

ГЛАС: Шта нам можете рећи о самој изложби и овој заиста вриједној збирци?

ФИЛИПОВИЋ: На изложби је, уз коришћење фотографија, видео-материјала, музејских предмета и занатских производа представљено 37 елемената нематеријалног културног наслеђа Србије, који су уписани у Национални регистар. Посебан сегмент изложбе чине елементи уписани на УНЕСКО-ву Репрезентативну листу нематеријалног културног наслеђа човечанства - породична слава, уписана 2014. године, и традиционална народна игра коло, уписана 2017. године. Изложба је резултат рада великог броја носилаца наслеђа, представника локалних заједница, стручњака и институција укључених у систем заштите нематеријалног културног наслеђа у Србији, који од 2012. године вредно раде на идентификовању, бележењу и регистровању овог сегмента наслеђа. Као резултат тог рада, данас имамо регистар, у који су уписани елементи које су заједнице препознале као део свог наслеђа које желе да очувају и пренесу следећим генерацијама. Нематеријално културно наслеђе сагледано је по областима његовог испољавања - језик и усмено изражавање, извођачке праксе, обичаји, ритуали и друштвене праксе. Изложба даје посетиоцима јаснији увид у то шта све јесте и што може бити део тог наслеђа.

ГЛАС: Шта је то што се још није нашло на листи, а сматрате да треба да буде њен дио?

ФИЛИПОВИЋ: Рад на очувању нематеријалног наслеђа је стална активност, како институција које су део мреже нематеријалног културног наслеђа, регионалних координатора и Центра за нематеријално културно наслеђа Србије. У овом тренутку у поступку усвајања се налази већи број предлога -  здравичарство, опанчарство и сарачки занат.

ГЛАС: Колико су грађани упознати са листом и колико увиђају значај нематеријалног културног насљеђа?

ФИЛИПОВИЋ: Један од основних циљева изложбе јесте да допринесе видљивости богатог нематеријалног културног наслеђа Србије, оног које је до сада препознато, али, са друге стране, циљ нам је и да подстакнемо носиоце наслеђа и локалне заједнице, као и стручњаке из области заштите наслеђа, на препознавање сопственог нематеријалног културног наслеђа и његовог значаја за средину у којој је присутно. Међу првим корацима у заштити су и друге активности, као што је организовање промоција, радионица, презентација, како би што већи број грађана био упознат са значајем очувања наслеђа које поседујемо.

ГЛАС: Какви су услови и критеријуми да нешто доспије на листу нематеријалног културног насљеђа?

ФИЛИПОВИЋ: Да би неки сегмент наслеђа био препознат као “нематеријално културно наслеђе”, неопходно је да то наслеђе буде “живо наслеђе”, да је и данас присутно и испољава се некој заједници. То значи да само оно наслеђе које је преносећи се с генерације на генерацију као обележје идентитета неке заједнице, групе сачувано до данашњих дана, можемо назвати нематеријалним.

ГЛАС: Да ли је постојање овакве листе нужно за очување баштине, насљеђа и саме свијести о култури?

ФИЛИПОВИЋ: Свакако да је уписивање на релевантне листе, у овом случају у Национални регистар, веома важно за остваривање видљивости наслеђа и, пре свега, подизање свести о његовом очувању. С друге стране, формирање листе нематеријалног наслеђа је и међународна обавеза. Све то има циљ подстицање носилаца, локалних заједница, појединца и група да уложе додатни напор да препознају значај сопственог наслеђа и пренесу и на генерације које долазе.

ГЛАС: Колико се данас чува културно насљеђе?

ФИЛИПОВИЋ: Очување културног наслеђа је свакако веома важан задатак, који се налази не само пред стручњацима и институцијама којима је то поверено као надлежност, већ и за све друге чланове друштва. Конвенцијом о очувању нематеријалног културног наслеђа као посебно значајни у очувању препознати су и они који у досадашњем систему заштите нису били у пуној мери укључени, а то су носиоци. На тај начин јасно се показује да је очување оног што смо наследили од претходних генерација задатак свих нас и потреба заједничког деловања, стручњака, институција и појединаца.

Планови

ГЛАС: Какви су будући планови Етнографског музеја?

ФИЛИПОВИЋ: Етнографски музеј настоји да публици приближи богато етнографско наслеђе које чува у својим збиркама и да га учини интересантним и савременом посетиоцу. Због тога нам је намера да изложба “Нематеријално културно наслеђе Србије” после Београда и Љубљане, где је већ одржана током маја и јуна 2018. године, буде приказана и у другим местима у Србији и региону.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана