Антологијска дјела Петра Лубарде у Бањалуци

Александра Глишић
Антологијска дјела Петра Лубарде у Бањалуци

Бањалука - Раскош и љепота слика великана српске ликовне умјетности Петра Лубарде доступна је посјетиоцима Музеја савремене умјетности Републике Српске до 13. априла.

Изложба "Петар Лубарда 1907–1974–2017", званично отворена у четвртак увече, представља дио богатог опуса сликара који је својим дјелима задивио публику широм свијета. 

Поставку је отворио министар просвјете и културе Републике Српске Дане Малешевић подсјећајући да је она резултат сарадње са Министарством културе и информисања Србије и Покрајинским секретаријатом за културу, јавно информисање и односе са вјерским заједницама Војводине.

Свечано отварање изложбе привукло је велики број поштовалаца Лубардиног дјела,  а ова ретроспектива пружа увид у стваралаштво једног од најзначајнијих представника националне модерне умјетности 20. вијека.

Музеј савремене умјетности изложбу је реализовао у сарадњи са Спомен-збирком Павла Бељанског у Новом Саду и Кућом легата у Београду.

- За нас је ово значајан и посебан догађај који отвара изложбену сезону Музеја савремене умјетности РС. На један необичан начин поклопила се годишњица смрти Петра Лубарде и годишњица оснивања наше институције. Изложба Петра Лубарде је први пут у Бањалуци - рекла је директорица Музеја савремене умјетности Републике Српске Сарита Вујковић.

У наредна два мјесеца биће организована и посебна вођења кроз изложбу за ученике основних и средњих школа.

Вујковићева истиче да је дио изложбе и Лубардина слика "Стара маслина" из колекције Музеја. Ово дјело Музеј је добио на поклон од Лубарде послије земљотреса 1969. године у Бањалуци, када су бројни умјетници поклонили своје радове и на тај начин помогли да ова установа културе добије почетни фундус.

Поставка Лубардиних дјела обухвата слике из колекција Куће легата у Београду и Спомен-збирке Павла Бељанског, слике из Умјетничке збирке Српске академије наука и уметности, Народног музеја у Смедеревској Паланци и из приватне колекције, те богату архивску грађу и поједине документе који се овом изложбом први пут представљају публици.

- Права је срећа да национална дела историје уметности гостују у региону посебно када је реч о таквом уметнику какав је био Петар Лубарда чија уметност националног карактера је међународно значајна. Лубарда је 1953. године излагао на Другом бијеналу у Сао Паолу, то је био огроман излагачки простор дугачак преко четири километра на коме је било 20 милиона људи. Излагао је са великана попут Пабла Пикаса и тада је изложио 25 дела међу којима је композиција која је на овој изложби - нагласила је управница Спомен-збирке Павле Бељански и једна од ауторки изложбе Милана Квас.

Додала је да су слике "Клевета" и "Нага жена", које су такође изложене у Бањалуци, антологијска дјела Петра Лубарде. Подсјетила је да је изложбу прије гостовања у Бањалуци видјело више од 12.000 посјетилаца.

Управник Куће легата Филип Брусић Рено подсјећа да је изложба којом је обиљежено 110 година од рођења једног од најнаграђиванијих српских сликара, раније била постављена у Подгорици, Новом Саду, Београду и Вишеграду.  

- Ова изложба обухвата 27 радова. Најстарија слика из 1928. године, а најмлађа из 1971. године - казао је Брусић Рено.

Пројекат је реализован под покровитељством Министарства културе и информисања Србије, Покрајинског секретаријата за културу, јавно информисање и односе са вјерским заједницама Војводине, Секретаријата за културу града Београда и Министарства просвјете и културе Републике Српске.

Почеци

Сликарски пут Петра Лубарде започиње тамо где је рођен - у црногорском кршу и брдима који су му се трајно урезали у стваралачку меморију. Практично, у свему што је сликао, као пластичка матрица може се идентификовати тај први визуелни пејсаж који га је од рођења окруживао. Као да се у сваком од каснијих знаменитих циклуса враћао линијама, облицима и колориту крајолика који је понио и носио ма куда да се кретао Црном Гором, Србијом, Европом и свијетом.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана