Никола Пејаковић о новом комаду у НПРС: Горка истина о нама и нашем менталитету

Миланка Митрић
Никола Пејаковић о новом комаду у НПРС: Горка истина о нама и нашем менталитету

Мислим да редитељ, као и писац, увијек пише исту књигу, односно, увијек прави исту представу. Публика може да очекује оно што је већ видјела у “Посланику”, “Ожалошћеној породици”, “На дну каце” - смијех и горку, фарсично-гротескну истину о нама и нашем менталитету.

Рекао је ово у разговору за “Глас Српске” редитељ, сценариста, глумац и музичар Никола Коља Пејаковић, чија нова представа “Представа Хамлета у селу Мрдуша Доња”, аутора Иве Брешана ће бити премијерно одиграна вечерас у Народном позоришту РС у 20 часова. Комад је настао по тексту Иве Брешана из 1965. године, а извођен је у Бањалуци 1984. године под називом “Хамлет из Мрдуше”.

ГЛАС: Због чега сте одабрали баш овај комад?

ПЕЈАКОВИЋ: Од када сам прочитао тај комад, чекам прилику да га режирам. Данас је можда актуелнији више него икад. Све оно о чему Брешан пише и све оно што исмијава и извргава руглу, све оно чиме се бави и, као расни комедиограф, сецира уз смијех и подсмијех, све је то већ дуго међу нама и стеже нам врат. Примитивизам, простаклук, неписменост, бахатост, умишљеност, глупост - све су то вјечне теме, непресушни извори комедије. И за Брешана, као што су биле и за Нушића или Стерију и Ковачевића.

ГЛАС: Осврћући се на дјело Иве Брешана, акценат је стављен на Хамлета, као нешто што треба да донесе културу и промјену, која треба да донесе просвећење. Како бисте то објаснили у контексту данашњице?

ПЕЈАКОВИЋ: Као што сам већ рекао, та идејна потка коју је Брешан уткао у свој комад, тај кредо, та порука, савршено кореспондира са нашим временом. Ово наше вријеме личи на оно након Другог свјетског рата; видимо застрашујућу сличност са 1945. годином и тим временом када су малограђани, скоројевићи и примитивци нагрнули и преузели ствар у своје руке. Данас је елита једног народа поражена, а интелектуални лилипутанци су почели да служе као онима који су на власти, без обзира која партија била у питању. Тако смо добили фаличан систем, накарадну аждају којој сад не можемо ништа.

ГЛАС: Колико је могућа промјена било које врсте - унутар индивидуалца, колективна и унутар читавог система? Јесу људи толико заробљени у разне крлетке, да не увиђају да је промјена потребна и да је слобода, коју мисле да имају, у ствари једна велика илузија?

ПЕЈАКОВИЋ: Не вјерујем у револуције и мијењање система на силу. Али, не вјерујем ни у демократију. Потребна је промјену у бићу, у глави. А та промјена се не може десити изван духовног, изван религиозног. Интелект ту није довољан, потребно је дјеловање Духа светога и понизност, скрушеност, смиреност, коју умишљене научно-културно-филозофске квазивеличине не познају и на коју и не помишљају. С друге стране, прије сто година, започела је контаминација народа љевичарско-сатанистичкима идејама, отровали су ткиво нације. И то мора да се искија, да се испере, морају да прођу три генерације.

ГЛАС: Колико смо сви ми ликови овог комада?

ПЕЈАКОВИЋ: За себе знам да сам дио ове трагедије, а остали нека виде и одлуче. Позориште није пука забава, али није ни мјесто за политичке памфлете. Брешанов Хамлет има везе са политиком исто онолико колико и Шекспиров Хамлет има везе са политичким приликама у тадашњој Данској: Значи, нема никакве. Увијек лебди иста дилема - Бити или не бити, или, да појасним - вјера или вечера.

Очекивања

 

ГЛАС: Какве реакције публике очекујете?

ПЕЈАКОВИЋ: Не очекујем ништа, драго ми је да смо направили представу, да смо урадили оно што смо наумили, а публика нека да свој допринос. Позоришна представа није пуки производ; то је сеанса, непредвидива заједничка акција глумаца и гледалаца

 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана