Лутка некад има више могућности него жив глумац

Данко Кузмановић
Лутка некад има више могућности него жив глумац

Бањалука - На прву појаву пса реакција дјеце из публике је била: “Јао, пас”, а послије тога и медвједић има ту реакцију: “Јао, какав диван пас”. Дјеца су се, дакле, поистовјетила са медвједићем и покушавала да остваре, преко медвједића, тај контакт са псом.

Рекао је ово Душко Мазалица након одигране премијере представе “Медвједић Тимотеј”, у режији пољског редитеља Јарослава Антоњука, у петак увече у Дјечијем позоришту Републике Српске.

Дјечији смијех, успостављање комуникације са глумцима у току нове представе доказ је о још једном успјеху ансамбла Дјечијег позоришта Републике српске.

Утиске након представе, поред глумца Душка Мазалице,  изнијела је и директорица Дјечијег позоришта Републике Српске Љиљана Лабовић-Маринковић.

Љиљана Лабовић-Маринковић је рекла да на премијерама увијек ишчекује прве реакције.

- На премијери је увијек енигма и упитник како ће реаговати публика јер је представа за три плус. Када имате микс публике свих генерација и када их очекује нешто ново на сцени Дјечијег позоришта, онда је битна она прва реакција. Прва реакција коју смо овдје видјели је да су дјеца прихватила комуникацију са глумцима и осјећала се добра енергија. Сигурна сам да ће ова представа имати лијепу будућност, да ће се дуго играти и да ће глумци из играња у играње бити сигурнији, слободнији и веселији - казала је Лабовић-Маринковић. 

Члан ансамбла Душко Мазалица, који је у овој представи дочарао лик пса, рекао је да му је велико задовољство било радити на овој представи.

- Ми смо са Јарославом већ радили неколико пута и знамо процес рада. Било нам је јасно од почетка какву представу треба да направимо. Било је занимљиво радити просто зато што су то такве лутке, немају пуно могућности, али траже одређену суптилност у анимацији и траже одређени ниво конкретног, на примјер код псића којег сам ја играо требало је донијети ту јачину емоције кроз сведене покрете којима он тражи друга, пријатеља - рекао је Мазалица.

Мазалица је открио и како се спремао за ову улогу.

- Ја сам паралелно са свим пробама имао и сопствене. Овдје у ДПРС редовно долази и мој пас, од којег сам црпио ту енергију и учио покрете. Лутка некад има и много више могућности него да жив човјек игра. Мени је било јако велико задовољство и јако ми је драго што сам успио као глумац да се бавим таквим нивоима енергије и посла - казао је Мазалица. 

Ансамбл ове представе чине Ђорђе Јанковић, Александра Спасојевић, Душко Мазалица, Саша Терзић и Александар Бланић.

Ово је четврти пут да је редитељ Јарослав Антоњук у Бањалуци. Прије ове представе у Дјечијем позоришту Републике Српске режирао је и представе “Била три прасета” (2000), “Мали димњачар” (2006) и “Гуливер у земљи Лилипутанаца”.

Деликатна сценографија

Директорица ДПРС је рекла да је сценографија за ову представу била веома деликатна.

- Врло је тешко играти нешто што дјелује тако једноставно. То се најчешће тако испостави. Мали је простор на бини, а њих је петоро, пјесме изводе уживо док плешу и глуме, али били су сјајни и ја сам заиста поносна - рекла је директорица овог позоришта Љиљана Лабовић-Маринковић.  

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана