Путописи “Та мјеста” Стевана Тонтића овјенчани наградом

Путописи  “Та мјеста” Стевана Тонтића  овјенчани наградом 27.07.2018 14:13 | Данко Кузмановић

Нови Сад - Књижевнику Стевану Тонтићу у Новом Саду је уручено престижно књижевно признање “Кочићево перо”, које додјељује Задужбина “Петар Кочић Бањалука - Београд”, за књигу путописних есеја под називом “Та мјеста”.

Како се “Кочићево перо” додјељује четири пута у току године, Тонтићу је уручено за прољеће и љето ове године, за висока достигнућа у савременој књижевности и оданост љепоти Кочићеве мисли и ријечи.

Тонтићу су ову награду свечано уручили писац и њен утемељивач Никола Вуколић, који је предсједник жирија, и књижевни критичар Младен Весковић.

Тонтић се, говорећи о књизи у новосадској Градској библиотеци након примања награде, посебно осврнуо на значење које Петар Кочић има за народ Крајине, одакле и он води поријекло.

- Ја сам рођен у ширем Кочићевом завичају, Босанској Крајини. Сви ми који потичемо из тих крајева цијенимо његово дјело и осјећамо га као неког ко нам је близак род - рекао је Тонтић.

Осврнуо се Тонтић и на писање нобеловца Иве Андрића у његовом есеју о Кочићу, гдје Кочића поставља као првог писца из БиХ.

- Андрић је тај есеј написао на основу новосадских предавања о Кочићу, половином педесетих година прошлог вијека. Андрић је у есеју рекао да је Кочић био први прави писац из БиХ - рекао је Тонтић и додао да му прија и да је почаствован што је добио награду која носи име по Кочићу.

И сам Тонтић је много рекао о Кочићу у свом есеју “Кочићева и српска траума”, који је написао поводом 100 година од пишчеве смрти 2016. године.

- У том есеју сам Кочићеву борбу против аустроугарске окупације повезао са историјском траумом српског народа. Повезао сам је често цитирајући Андрића, али и један есеј Исидоре Секулић, која је најдубље продрла у природу Кочићевог језика и његових јунака - казао је Тонтић.

Он је навео да га не чини поносним на ову награду само та чињеница него и значај Кочића за вријеме у ком је живио, а и окончао свој живот.

- Кочић није само био велики писац него је био и велики народни трибун, борац против аустроугарске окупације. Он је у тој борби и страдао, трагично завршивши свој живот у душевној болници - рекао је Тонтић.

Тонтић је своје обраћање завршио осврнувши се на награђену књигу путопис, коју је сачинио од сјећања на путовање по Јерменији и утисака које је на њега оставила ова земља.

- Утисак који сам стекао је велика наклоност Јермена према Србији и српском народу. У путопису сам писао о светој јерменској планини Арарат, која је за Јермене и даље највећа светиња, иако се она данас налази у Турској - рекао је Тонтић.

Према његовим ријечима, путопис је настао са дванаестодневног путовања по Јерменији, прије 18 година.

Осим аутора, о награђеној књизи говорили су и предсједник жирија Никола Вуколић, Сњежана Савкић, уредница “Агоре”, зрењанинске издавачке куће која је издала “Та мјеста”, као и директор новосадске Градске библиотеке Драган Којић.

Књижевну награду “Кочићево перо” више од 25 година додјељује Задужбина “Петар Кочић Бањалука - Београд”.

О књизи

Књигу “Та мјеста” чине путописи из различитих земаља, описи живота у појединим градовима, као што су Сарајево и Берлин.

Посебно се истиче Тонтићево виђење града Сарајева, дато у облику културно-политичког портрета града.

Тонтић, дубоко емотивно везан за многе ликове и градске ведуте Сарајева, ипак је напустио “ту ратом и пораћем” измијењену средину, изабравши да данас живи у Новом Саду.



© Глас Српске 2012 ISSN 2303-7385 | Импресум | Маркетинг | Контакт | Латиница | Ћирилица