Неле Карајлић: Помирење је питање емоција, а не разума

Неле Карајлић: Помирење је питање емоција, а не разума 27.05.2018 00:01 | Танјуг

“Никада нисам писао музику или књиге да би био успјешан или правио телевизијске скечеве да би неко хвалио моју духовитост”, рекао је за Тањуг Неле Карајлић аутор књиге “Солунска 28” која је у издању “Лагуне” од недавно у продаји.

Карајлић је мултимедијелни умјетник чију су рокенрол и телевизијски опус били веома популарни у Југославији неосредно пред њен распад. Чувени телевизијски формати обједињени у “Топ листу надреалиста” са јаким утицајем британског “Летећег циркуса Монти Пајтона”, постали су обавезна лектира аутентичног сарајевског хумора широм СФРЈ.


Касније се Карајлић опробао као композитор филмске музике и аутор неколико позоришних експеримената.

После књижевног првенца “Фајронт у Сарајеву” сада се у књижарама нашла књига “Солунска 28”, за коју Карајлић каже да настајала на темељу историјске чињенице да је његов прадеда подигао кућу баш на тој адреси.

“Солунска улица је скрајнута у односу на центар Београда. Чак и на Дорћолу није доминантна. Та кућа на броју 28 је делила судбину Београда и народа који је у њему живео. За разлику од “Фајронта у Сарајеву” који би требало да је романсирана биографија у којој сам ја покушао да будем мудрији него што је својствено рокерима, ово је класичан роман...”, рекао је Карајлић.

Према његовим ријечима на самом почетку писања тог романа имао је осјећај да ствара класичан роман 19. вијека.

“Када сам схватио да је форма заправо ситан вез, да је драматургија попут шара на пиротском ћилиму, било ми је јасно да сам прешао из 19. века у 21. вијек. Роман има 61 поглавље и многи ће се уплашити те композиције романа. Са друге стране књига има ритам озбиљна фудбалске утакмице”, рекао је Карајлић.

У ери технолошке револуције која узима сваки сегмент људског постојања Карајлић предвиђа да ће само музика преживјети у изворном облику.

“Волим да се изражавам кроз музику. Већ сам уговорио 16. августа велики концерт у оквиру програма Бир феста на београдском Ушћу. Музика ће успјети да преживи свеопшту дигитализацију друштва. Сви знају да је музика најапстрактнија умјетност и брзо се адаптира на нове услове. Имам идеју за правлљење неких нових представа које би настајале у посебном мултимедијалном фазону”, рекао је он.

Карајлић каже да ће поменути концерт на Бир Фесту бити представљање концепта како би Неле карајлић требало да звучи у 21. вијеку.

“Биће онога што сам радио са Забрањеним Пушењем, атмосфере и нота из Но смокинг оркестра, али и новитета. Мени је важно да се ухватим нечега шта досад нисам радио. Мислим да ће се Неле јако добро осјећати у том амбијенту и да ћега публика лако препознати”, рекао је Карајлић.

О успјеху Карајлић, према сопственом признању, никада не размишља без обзира на култни статус његовог рокерског и телевизијског опуса.

“Никада нисам писао музику или литературу да би био успјешан или правио телевизијске скечеве да би неко хвалио моју духовитост. Прија ми када људи кажу да су одрасли уз моју музику, али сви канали којима сам се обраћао публици су заправо начин да избацим своја осјећања... и то је тако. Радим нешто само када осјетим потребу. Како ме је музика заситила престао сам да свирам... исто тако ће бити и са књижевношћу. Када ми то буде терет престаћу да пишем”.

За њега нема дилеме да се свијет претворио у рингишпил који се све брже врти.

“Људски род је тако. Вртећемо се док не дође до неког пуцања. У овој ери историје човјечанства је тако.. Питање је само гдје ће тај рингишпил пући. Проблем је што смо ми на позицији гдје је карика између два света најлабавија. Једни нас гледају као да припадамо другима, а другима смо превише далеко па немају интереса да граде мостове до нас, као што је то случај са државама и народима који су им близу. Шта год да урадимо ми смо осуђени на тучу та два свијета, пошто смо дрчни и не волимо да се скривамо”, сматра Карајлић.

У скоро суштинско помирење међу народима на простору бивше Југославије Неле Карајлић не вјерује.

“Мора прво међународна заједница да нам омогући то помирење. Мора да се склони са Балкана. Нисам сигуран шта ће од свијести и осјећања међу људима остати када се међународна заједница повуче. Помирење је питање емоција, а не разума. У љубави и мржњи не контролишемо емоције. Емоције тренутно развијају народе на Балкану. Економија не може да превлада јер она не станује у срцу. Побили смо се у Југославији када је моја мајка имала хиљаду њемачких марака пензију. Нисмо се побили у јаду и биједи”, закључио је Карајлић.



© Глас Српске 2012 ISSN 2303-7385 | Импресум | Маркетинг | Контакт | Латиница | Ћирилица