“Мулат албино комарац” Стеве Грабовца промовисан у Банском двору: Роман о одрастању и изгубљеној генерацији

Миланка Митрић

Бањалука - То је специфична генерација која је стасавала у незгодно вријеме. То су људи који су остали у неком свом времену, генерација која је прескочена у много чему. Остали су као залеђени кадрови, још су млади духом, мада их је живот газио.

Испричао је ово књижевник Стево Грабовац, на промоцији свог романа “Мулат албино комарац”, која је одржана у вијећници Банског двора Културног центра.

Промоција је настала у организацији издавачке куће “Имприматур” и Удружења за промоцију и популаризацију књижевности “Императив”. О дјелу је говорио аутор, али и издавач Борис Максимовић, а модератор вечери је била Вања Шушњар-Чанковић.

Грабовац је 2007. године објавио књигу поезије “Станица непостојећих возова”, а “Мулат албино комарац” је његов први роман, који је, како је сам објаснио, настајао неколико година, док није коначно одлучио да је вријеме да га преда издавачу.

- Након објављивања прве књиге сам дошао на идеју да напишем роман. Различите околности су водиле на различите стране. Моја жеља за писањем је опстајала увијек, али никако се нисам могао у потпуности посветити рукопису. Овај рукопис је живио свих тих година. Мој први нацрт и забиљешке потичу из 2010. године. Написао сам га у кратком периоду - казао је Грабовац.

Инспирација вођена стварношћу постаје фикција чим се преточи у умјетничко дјело, у роман. Тако је и са овим романом, по ријечима Грабовца, јер, иако постоје многе приче које смо проживјели и видјели, на крају крајева, све је претворено у фикцију. У прекидању времена и нелинеарном начину приповиједања радња обиљежена животом једне генерације прати човјека, одрастање, трагање за бољом будућношћу, вођеном околностима око њега, које га и обликују. Све остало је препуштено читаоцима на тумачење, а како је сам издавач Борис Максимовић рекао, овај роман је препун неких истински одличних момената. Испричана је једна тешка прича, испреплетена са значајем музике тог времена, књижевности и филмова, који су били кључни за ликове романа, као сламка спаса.

- Тешко је да издвојим само једну ствар. Толико тога ми се свидјело. Свиђа ми се одређена бистрина у приповиједању. Све је савршено јасно. Све што се описује у роману ја сам лако могао да замислим, вријеме прије рата, амбијент током рата, оно што се дешава након тога - појаснио је Максимовић.

Нада

- Роман оставља мјеста за наду. Лијепо је остављен простор за неку бољу будућност. За љубав, иако се не материјализује у конкретном облику, оставља се могућност да буде нешто касније. У роману који описује неке потресне и трагичне догађаје може се очекивати да буде пуно негативних емоција. Тога овдје нема - објаснио је Максимовић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана