Knjiže­vni­ca Tanja Stu­par-Tri­fu­no­vić za Glas Srpske: Pis­ci upo­zo­ra­va­ju na opa­snost

Ra­du­jem se što je ri­ječ o na­gra­di za po­ezi­ju, jer sam sa po­ezi­jom po­če­la svoj knjiže­vni rad i ona mi je i dalje naj­dra­ža knjiže­vna for­ma.

Re­kla je ovo u raz­go­vo­ru za "Glas Srpske" knjiže­vni­ca Tanja Stu­par-Tri­fu­no­vić, ovo­go­dišnja do­bi­tni­ca po­me­nu­te na­gra­de, ko­ja će joj sve­ča­no bi­ti uru­če­na da­nas za zbir­ku pje­sa­ma "Raz­mno­ža­vanje do­ma­ćih ži­vo­tinja".

Do­da­la je da ni­je oče­ki­va­la ova­ko do­bre kri­ti­ke za knjigu po­ezi­je i da joj je dra­go što je pri­bli­ži­la po­ezi­ju i či­ta­oci­ma ko­ji je ina­če ne či­ta­ju. Ka­za­la je da je u ovu knjigu sta­lo mno­go to­ga, jer je svi­jet za­is­ta in­spi­ra­ti­van i da se sve mo­že opi­sa­ti i opje­va­ti.

- U po­je­di­nim pje­sma­ma sam pra­vi­la sin­te­ze sa­vre­me­nog ži­vo­ta i mit­skih, is­to­rij­skih ili knjiže­vnih ju­na­ka i ne­što češ­će ju­na­kinja, jer se o njima manje go­vo­ri i brže ih za­bo­ravljamo. Pis­ci su čes­to kao vaz­du­šna si­re­na, ko­ja upo­zo­ra­va na opa­snost. Ne bih da ih pre­vi­še mis­ti­fi­ku­jem, ali ima­ju ne­ku vrstu sen­zi­bi­li­te­ta da pro­ble­me je­dnog vre­me­na "nanjuše" pri­je os­ta­lih ili su bar u stanju da ih ar­ti­ku­li­šu ra­ni­je - re­kla je Stu­par-Tri­fu­no­vić.

Po­minjući no­vu zbir­ku na­me­tnu­lo se i pi­tanje cen­zu­re da­našnje knjiže­vnos­ti.

- Ne pos­to­ji zva­ni­čna cen­zu­ra u me­di­ji­ma ni u umje­tnos­ti, ali pos­to­ji je­dna "po­dmu­kli­ja i opa­ki­ja stvar" - oni ko­ji go­vo­re ono što se ne svi­đa odre­đe­nim eko­nom­skim ili po­li­ti­čkim cen­tri­ma mo­ći pos­ta­ju ne­vidljivi, njihov glas se ne ču­je u ja­vnos­ti. Taj trend je pri­su­tan i u svi­je­tu i kod nas. U me­di­ji­ma ima­te po­la­ri­za­ci­ju: na je­dnoj stra­ni su po­željni je­dni, na dru­goj dru­gi gla­so­vi u skla­du sa "po­željnim is­ti­na­ma". Ka­ko to u pra­ksi iz­gle­da mo­že­te pra­ti­ti u to­ku pre­di­zbor­ne kam­panje - gle­da­ju­ći sa je­dne stra­ne RTRS, a sa dru­ge BN te­le­vi­zi­ju. Mo­že­te po­mi­sli­ti u je­dnom tre­nut­ku da is­to­vre­me­no ži­vi­te u dvi­je ra­zli­či­te stvar­nos­ti - ka­za­la je Stu­par-Tri­fu­no­vić.

Sma­tra da se ni­ko vi­še ne tru­di da pri­bli­ži re­al­nu sli­ku stvar­nos­ti, već da for­mi­ra odre­đe­nu po­željnu sli­ku kod sta­no­vniš­tva. Do­da­la je i da je sli­čno sa knjiže­vnoš­ću.

- Sa knjiže­vnoš­ću je sli­čno, sa­mo ona je ne­ka vrsta "os­trva", jer ni­ko­me ni­je to­li­ko in­te­re­san­tna za­to što ne do­pi­re do ve­li­kog bro­ja ljudi, za­to što je u svom obli­ko­vanju svi­je­ta mno­go spo­ri­ja. Pre­dnost knjiže­vnos­ti je što pam­ti i či­ni i ovu na­šu tri­vi­li­za­ci­ju stvar­nos­ti odli­čnim ma­te­ri­ja­lom za do­bre knjige. Knjiže­vnost fun­kci­oni­še kao fa­bri­ke za re­ci­kla­žu otpa­da. Od sve­ga ovog bi­će je­dnom no­ve pri­če - obja­sni­la je Stu­par-Tri­fu­no­vić.

Kva­li­tet i ta­le­nat

- La­ko je pre­po­zna­ti kva­li­tet, za­to što vas on du­bo­ko do­ta­kne. Sva­ki is­kre­ni či­ta­lac sa ma­lo či­ta­la­čkog is­kus­tva i sa pro­sje­čnim obra­zo­vanjem, ako či­ta knjige otvo­re­nog srca i zdra­vog ra­zu­ma, mo­že pre­po­zna­ti i odvo­ji­ti kva­li­te­tno šti­vo od ne­kva­li­te­tnog. Što se ti­če mla­dih auto­ra, po­red kva­li­te­ta i ta­len­ta, ko­je je la­ko pre­po­zna­ti, tre­ba im pri­do­da­ti volju da či­ta­ju, ra­de, obra­zu­ju se i ot­kri­va­ju. Ta­le­nat se mo­ra ra­zvi­ja­ti - ka­za­la je Stu­par-Tri­fu­no­vić.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.