Иван Ивањи о новом роману: Последњи потез није аутобиографски

Приредила: Александра Глишић
Иван Ивањи о новом роману: Последњи потез није аутобиографски

Београд - Књига "Последњи потез" Ивана Ивањија, коју су критичари оцијенили као капитално дјело овог врхунског приповједача, од јуче је у продаји у издању београдске "Лагуне".

- У овом делу нема аутобиографских момената. У роману се јављају и историјске личности као Моша Пијаде, Владимир Велебит, Владислав Рибникар, немачки есесовски пуковник Хетл и други. Доста пажње сам посветио масонима, чија је улога у свим догађајима које описујем прилично велика, мада наглашавам да је то роман, значи фикција, заснована на темељима озбиљно проучаваних факата - рекао је Иван Ивањи.

Највише пажње аутор је посветио представнику четврте генерације, Рудију, који је нехотице доспио у улогу двоструког агента.

- Немци су дуго мислили да ради за њих као преводилац и достављач информација, а он је, у ствари, радио за покрет отпора, коме се прикључио у последњем тренутку пре него што га је Гестапо открио. Он пред своје самоубиство подвлачи под породичну хронику последњи потез у нади да ће његов син и његови потомци живети другачијим, нормалним, достојанственим животом - каже Ивањи.

Прича романа почиње у Аустроугарској XIX вијека, води кроз Први свјетски рат и борбе у Албанији, Краљевину СХС и Југославију, кроз Њемачку између два рата, окупацију Југославије, Југославију послије рата, њен распад, па све до данашњих дана.

Поједине епизоде се догађају у Аустрији, Великој Британији и Кини.

Паралелно с каријером педагога, новинара, драматурга и бројним функцијама које је обављао у културном животу Београда и дипломатији, Ивањи се бавио и књижевношћу и од ране младости објављивао је поезију, прозу, есеје, бајке и драме.

Маестралан рукопис

- Савременик и учесник догађаја које описује у "Последњем потезу", Иван Ивањи на маестралан начин ствара значајан роман српске књижевности. Он то чини ломећи судбинске историјске потезе преко леђа мушкараца и жена из јеврејске породице Ротбарт, односно Радвањи, односно Радван. Ти људи су мењали презимена и имена како су их политичке и ратне околности нагониле, ризикујући све да би остали доследни својим идеалима - каже писац Павле Зелић у критици романа.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана