Ћопић писао о сељацима, дјеци, сањарима и скитницама

Данко Кузмановић
Ћопић писао о сељацима, дјеци, сањарима и скитницама

Бањалука - Велики српски писац Бранко Ћопић напустио је овај свијет скочивши са моста у Београду на овај дан прије 35 година. Био је изузетно популаран, необично плодан, а његова дјела преведена су и објављена на више од 30 језика широм свијета.

Нема дјетета на српском говорном подручју које није расло уз Ћопићеве приповијетке. Уз “Јежеву кућицу” се успављивало, уз “Магареће године” смијало, а рецитујући “На цести Петровачкој” плакало.

Ћопић ће остати упамћен по изузетном осјећају за правду и праведност. Језиком пуним разумијевања писао је о сиромашним сељацима, дјеци, сањарима и скитницама, а немогућност мирења са стварношћу и потрага за бољим свијетом били су главни разлог самоубиства великог писца.

Терен са кога је Ћопић претежно црпио грађу за своје приповједачко стваралаштво био је његов завичај, Грмеч, подгрмечки крај и родно село Хашани.

Овим поводом ће у Хашанима, родном мјесту писца, данас бити обиљежено 35 година од смрти овог великана.

У Основној школи “Бранко Ћопић” у Доњем Дубовику, административном центру општине Крупа на Уни, планирано је да се одржи књижевни час  Светозара Личине, предсједника Фондације “Бранко Ћопић” и књижевника Ранка Павловића.

Књижевници и основци ће положити вијенце и цвијеће код Бранкове бисте испред спомен-школе која носи име овог књижевника.

Чопић је оставио вјечни траг у српској књижевности кроз своја дјела “Глуви барут”, “Не тугуј, бронзана стражо” и “Осма офанзива”, затим приповијетке “Роса на бајонетима”, “Сурова школа”, “Љубав и смрт”, “Доживљаји Николетине Бурсаћа” и друге.

Његова антологијска збирка приповједака “Башта сљезове боје” освојила је Његошеву награду 1972. године, а НИН-ову награду за најбољи роман добио је 1958. године за роман “Не тугуј, бронзана стражо”. Од 1968. године био је члан Српске академије наука и умјетности.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана