Србима опет дебљи крај

Глас Српске 02.10.2007 00:00

Већина од око пет хиљада уговора о замјени некретнина које су склопили грађани Републике Српске и Хрватске поништена судским одлукама...

ЈAНКО Војводић и његова породица, на основу одлуке Основног суда у Бањој Луци, треба да буду исељени из куће у бањолучкој улици Књаза Милоша 71, коју су добили у замјену за имовину у Задру. Војводићи ће, уколико буду деложирани, практично остати на улици, јер им кућа у Задру није враћена. Пресудом Основног суда од 23. марта прошле године, коју је потврдио и бањолучки Окружни суд, утврђено је да су, због општих ратних околности, ништавни уговори о замјени некретнина које су 1995. године у Задру и Бањој Луци потписали Јанко Војводић и Каја Јаковљевић из Бање Луке. Јанко Војводић је, послије пресуде Основног суда, отишао у Задар и поднио захтјев тамошњем Општинском суду да буде укњижен као власник куће у Задру. Међутим, његов захтјев је одбијен рјешењем Општинског суда у Задру, који је истовремено донио рјешење да се Каја Јаковљевић укњижи као власник некретнина у Бањој Луци. Према ријечима адвоката породице Војводић Игора Маринковића, Јаковљевићева је тако укњижена као власник имовине и у Задру и у Бањој Луци, док Јанко Војводић нема никаква права. Ово је, тврди предсједник Удружења грађана "Заједно до истине" Горан Дражић, само један у низу сличних случајева. - Постоји око пет хиљада уговора о замјени некретнина које су склопили грађани Републике Српске и Хрватске, и многи од њих су судским одлукама поништени, углавном на штету Срба из Хрватске - истакао је Дражић. И бањолучки адвокат Слободан Перић сматра да су у овој причи најгоре прошли Срби из Хрватске. - Високи представник је својевремено донио пропис којим је, на неки начин, ставио ван снаге све уговоре о замјени некретнина који су потписани између 1. априла 1992. године до краја 1998. године. Када је пракса показала шта се због тога дешава, донио је нови пропис којим је дао додатне услове за раскид уговора о замјени имовине - нагласио је Перић. Перић је појаснио да је новим прописом раскид тих уговора условљен одредбом, по којој онај ко тражи раскид уговора, треба да докаже да уговор није склопљен слободном вољом обију страна. - Нажалост, тај је пропис дошао када је више од 90 одсто уговора било раскинуто, а да се није водило рачуна о посљедицама. То је довело до тога да су сви спорови који су окончани прије измјена прописа омогућили да се Хрватима и Бошњацима на простору Републике Српске врате куће и станови, а да они истовремено нису били обавезни да врате некретнине које су замјеном добили у Хрватској - истакао је Перић. Најгоре су, сматра он, прошли Срби из Хрватске који су своје станове над којима су имали станарско право, мијењали са носиоцима станарских права у Републици Српској. - У 100 одсто случајева они су остали без станарског права, односно стана и у Хрватској и овдје. Наши судови су били обавезни да у Српској врате стан Хрвату или Бошњаку и да му дозволе откуп и продају стана, а у својим одлукама нису навели обавезу да се другој страни врати стан у Хрватској. Тако је једна страна добила назад стан у Српској и истовремено задржала или продала стан у Хрватској, док друга страна није добила ништа - нагласио је Перић. Додао је да измјене прописа које је послије тога донио високи представник више нису имале никаквог ефекта, јер у Хрватској важе другачији прописи у вези са станарским правима и становима. - Измјена прописа имала је нешто мало утицаја када су у питању уговори о замјени приватних кућа. Међутим, ту је проблем то што Хрватска не признаје одлуке судова из Српске, а наши судови не условљавају поврат куће у Српској враћањем имовине у Хрватској другој страни. Када одлука суда у Српској постане правоснажна, он наређује извршење те пресуде, без обзира на то каквог је она садржаја. Значи, ако у пресуди каже да неко мора да врати кућу некоме, онда ће то наш суд извршити без обзира на то шта се дешава у Хрватској - истакао је Перић и додао да се тако још дешава да Срби из Хрватске остају без имовине и овдје и тамо. Мали је број судија, рекао је Перић, који су одбили захтјев за раскид оваквих уговора. Додао је да се Хрватској захтјев за раскид уговора о замјени некретнина у такозваном спорном периоду одбија у 99 одсто случајева и да је за хрватско правосуђе то "готова ствар". - Ниједан Србин који би желио да врати своју имовину у Хрватској нема правни основ, ни могућност да уђе у поступак, а камоли да очекује позитивну пресуду. Наиме, хрватско правосуђе сматра да су ти уговори о размјени рушљиви, а не ништавни, и према Закону о облигационим односима, наступила је застара, па се ти поступци више не могу водити. Захтјев за раскид оваквих уговора у Хрватској могао је да буде поднесен у року од три године по завршетку рата - истакао је адвокат удружења "Заједно до истине" Предраг Радуловић. Према његовим ријечима, код нас, с друге стране, се дешава то да са оваквим законским рјешењима није немогуће да се у "сљедећих стотину година неко присјети и тражи поништење уговора о размјени имовине који је закључио неко из његове породице". - То ствара неизвјесност и несигурност - сматра Радуловић. Према мишљењу Слободана Перића, ово питање би се могло ријешити када би суд у својим пресудама поврат имовине у Српској условљавао предајом имовине у Хрватској. - Осим тога, онај ко је тужен би морао док се води поступак да истакне противтужбени захтјев, па да суд одлучи о томе. Ипак, то је веома компликована ситуација, а сваки је случај другачији. Када судија доноси одлуку, његово је дискреционо право да оцијени доказе како хоће, да изводи закључке и ту се огледа независност судова - закључио је адвокат Слободан Перић. Предраг Радуловић нагласио је да власти Српске треба да се изборе за то да ови људи имају иста права као и остали грађани и да што прије ријеше ово питање. С. МИЛЕТИЋ ПОМОЋ Предраг Радуловић и Горан Дражић истакли су да је Удружење "Заједно до истине" тражило помоћ од разних институција и органа, како у Српској тако и у БиХ, па и од међународне заједнице, како би ријешили овај проблем. Према ријечима Дражића, од свих су добили потврду да су у праву, и да се крше основна људска права њихових чланова, али ништа даље није урађено. - Министарство правде Републике Српске је у допису који смо добили 20. јуна ове године навело да се слаже са нама да су пресуде судова Републике Српске, којим се обавезују судови у Хрватској на поништење уговора незаконите, с обзиром на то да не постоји уговор између БиХ и Хрватске о узајамном признању судских пресуда - нагласио је Дражић. Он очекује да ће Министарство правде и Министарство за избјеглице и расељена лица ускоро организовати округли сто на којем ће стручњаци разговарати о овом проблему и дати коначну ријеч о томе да ли су пресуде судова законите или не. ОКОЛНОСТИ У образложењу већине пресуда којима су уговори склопљени у такозваном спорном периоду поништени, као разлог такве одлуке наводе се опште ратне околности. То, према мишљењу Горана Дражића, не може да буде разлог да се уговор прогласи ништавним. - У почетку је постојао став суда да су опште ратне околности довољан разлог да се уговор раскине. Касније је законом прописано да то није довољно, већ да у сваком појединачном случају треба доказати да уговор заиста није потписан слободном вољом. Међутим, 99 одсто судија заузима став да слободна воља није могла да постоји у ратним околностима, па се то своди на исто - истакао је Слободан Перић. СПОРAЗУМ Професор на Правном факултету у Бањој Луци Петар Кунић сматра да је једино рјешење проблема са уговорима о замјени имовине то да судови овакве случајеве рјешавају праведно. Једно од рјешења, према његовом мишљењу, било би и потписивање споразума о међусобном признавању судских пресуда између БиХ и Хрватске, али је овдје, ипак, ријеч о појединачним случајевима. - Канцеларија високог представника је прије извјесног времена дала мишљење о овој проблематици и том приликом је истакнуто да би све уговоре о замјени требало оснажити, осим у случајевима гдје је постојала принуда. A није могуће да је на примјер Србин у Ријеци или Загребу могао да присили другу страну да потпише уговор - нагласио је Кунић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.