Заокрет

Заокрет
Вељко Зељковић
15.02.2019 16:54

Избори за Европски парламент који су планирани да се одрже у мају ове године могли би се претворити у референдум о мигрантима и будућности Европске уније.

То уосталом прижељкују и десно оријентисани мађарски премијер Виктор Орбан и потпредсједник италијанске владе Матео Салвини.  Додатни вјетар у леђа могли би им дати и десничарска партија Шведске демократе, Слободарска партија из Аустрије, али и Национални фронт Марин ле Пен.

Европска десница свој раст популарности заснива на неколико политичких тема на које званични Брисел до сада није имао одговор - мигрантској кризи, исламофобији, борби против евра, али и залагању за уређење Европске уније као заједнице националних држава и заштити домаће економије кроз протекционизам.

Једном ријечју, ове партије су става да национални интереси држава не могу бити угрожени плановима Европске уније, али и да ова заједница мора имати отворенији и флексибилнији став када су у питању односи са званичном Москвом. Свој страх оваквим развојем ситуације недавно је изнио аустријски политичар и бивши високи представник у Босни и Херцеговини Волфганг Петрич истичући да је више него реално да, како их је назвао,  националисти и десничари први пут имају свог комесара у Европској комисији. Петрич је мишљења како овакав расплет не би био добар за будућност Европске уније, али ни за сам Балкан, јер би то наводно ојачало позицију Срба у региону.

Зашто је Петрич толико против јачања српског фактора у региону -  није појаснио. Баш, као ни шта има толико спорно уколико се неко бори за очување својих националних интереса. Своју прилику у свему овоме препознало је и руководство Српске, које се нада да ће коначно доћи до заокрета у политици коју је Брисел водио према Српској, а која је до сада готово редовно била праћена притисцима и условљавањима. Истог оног Брисела који је БиХ претворио у балкански мигрантски центар.

Обећавали су много. Говорили нам како ће БиХ једног дана бити дио велике европске заједнице. Једног дана... Заузврат су тражили уступке, инсистирали на реформама које у већини случајева нису биле у интересу Републике Српске и српског народа.

Односили су се према нама као према грађанима другог реда. Покушали су од БиХ да направе централизовану државу, а ишло се толико далеко да су отваране и приче око ревизије Дејтонског мировног споразума и укидању Републике Српске.  Све ово је давало додатни вјетар у леђа бошњачком руководству које никада није крило да им је крајњи циљ брисање са мапа "Републике Мрске". Међутим, свему дође крај. Ништа није вјечно. Уколико се остваре прогнозе политичких аналитичара, Српска би коначно могла мало продисати, ослободити се притисака и скинути велики терет који јој је годинама уназад стављан на леђа. И власти у Сарајеву би коначно требало да схвате да је то у интересу и друга два народа у БиХ.

Колумне Коментар дана