Шокантно висок број несталих изазива неспокој у цијел
Глас Српске
Шокантно висок број несталих изазива неспокој у цијел
Има дјевојака које "нестају" због трудноће, али и оних које су отете и приморане на проституцију... Дешава се да старији тинејџери испразне родитељску "сламарицу", отпутују и врате се кад потроше новац... И убиство, понекад, камуфлирано нестанком
Дан за даном трагало се, провјеравале су се гласине, тињала је нада, али узалуд. Већ су прошла два мјесеца како је нестао четворогодишњи Ратко Макарић из села Иџани у бањолучкој приградској мјесној заједници Поткозарје.
Мали Ратко нестао је 16. јула, када је са стрицем отишао да напоји коње на потоку у селу Јосиповићи, удаљеном свега неколико километара од Иџана.
Силна војна и полицијска потрага, у којој су још учествовали мјештани, припадници ЕУФОР-а и Горска спасилачка служба из Хрватске са псима трагачима, није нашла ништа више од мобилног телефона, буренцета пластичног пиштоља и трага стопала у сасушеној локви за који се претпоставља да је Ратков.
Претражен је огроман терен Поткозарја, Драгочаја, Мотика, Мишиног Хана, Страњана, Пискавице, Чокорских поља, Бронзаног Мајдана... Нажалост, нису откривени нови трагови који би довели до несталог малишана.
Иако постоје индиције да би недавно пронађени дјечак у тржном центру у Торину, у Италији, могао бити Ратко Макарић, истрага није могла да дâ и конкретнији резултат. Узорак крви дјечакове мајке Слободанке Макарић тренутно је на ДНК анализи у Сарајеву.
Како дани пролазе, тако је и име малог Ратка Макарића све ближе листи статистичких података у евиденцији Министарства унутрашњих послова Републике Српске.
Према тој евиденцији, у периоду од 1. јануара 2000. до 1. априла ове године на подручју Српске пријављен је нестанак 806 лица.
Највише несталих особа пријављено је на подручју Центра јавне безбједности Бања Лука - 424 лица. Послије бањолучког слиједи бијељински са 201, добојски са 73, источносарајевски са 40 и требињски Центар јавне безбједности са 38 пријављених несталих особа.
Припадници бањолучког Центра јавне безбједности су од укупног броја несталих у том периоду пронашли 324 особе, од којих 49 лешева.
На подручју бијељинског Центра пронађено је 145 људи и 42 леша, док је на подручју добојског пронађено 33 особе и 14 лешева.
Требињски припадници Центра јавне безбједности пронашли су 27 људи и десет лешева, а источносарајевски 13 лица и пет лешева.
Сенилност, болест, страх
У Министарству унутрашњих послова Српске истакли су да су најчешћи разлози нестанка особа душевна болест и заосталост у менталном развоју, алкохолизам, скитња, старосна сенилност, несређени односи у породици, као и самостално напуштање породице и куће.
Када су у питању малољетници, најчешћи разлози нестанка су слаб успјех у школи, страх од родитеља, жеља за проводом, а веома често се ради и о уживаоцима наркотика.
По старосној доби најчешће нестају особе старије од 60 година, које се најчешће удаљавају од куће због старачке сенилности и душевне болести. Одређени проценат чине и особе средње животне доби, од 30 до 50 година, па и млађа популација, већ од 11 па до 30 година, која често напушта породице на неколико дана, због проблема у школи или на факултету, несугласица са родитељима, уживања алкохола и наркотика, али и због разних поремећаја...
Понекад се, међутим, нестанци и све што се уз њих везује претварају у прави трилер или мистерију пред којом остају немоћни сви који су укључени у потрагу. Како у свијету, тако и у нашем окружењу ни број таквих случајева није мали.
Дванаесторо људи је нестало без трага у старопазовачкој општини у посљедње двије године. Нестајали су у по бијела дана, као да су у земљу пропадали. Никоме од њих ни данас нема трага.
Прије двије године кренуо је Милан Стокућа (52) из Нове Пазове, иначе познати занатлија и власник радње "Лав", у шетњу и код пријатеља на славу. И на том путу губи му се сваки траг.
Још загонетнији је нестанак крепке старице Маре Родић (68), која је из куће у улици Саве Ковачевића 27, Стара Пазова, отишла, часком, до оближње продавнице, у папучама.
И више се није вратила.
- Кренула је да купи нешто у продавницу, која је неких десетак метара далеко од куће. Ништа нисмо посумњали, пошто је то чинила много пута раније. Aли, када се дуже вријеме није вратила, кренули смо да је тражимо. Као да је у земљу пропала. Сазнали смо да је била у продавници, и потом јој се губи сваки траг. Више од годину дана узалудно трагамо. Свашта смо помишљали - од тога да је негдје залутала, отишла код родбине, прегазио је ауто. Гдје све нисмо били... Чекамо било какав глас о њој да знамо на чему смо: жива или мртва. Овако, уби нас неизвјесност - још се увијек нада зет Микајло Марјановић да је Мара, ипак, жива.
Пазовачка енигма
Детектив Радомир Мисаљевић из Српске истраживачке агенције "Правац" сматра да у Србији има три хиљаде несталих лица у току године, јер се нестала лица слабо пријављују полицији. Међу несталима у општини Кикинда је 13 мушкараца и пет жена, а највише њих је у позним годинама. Највише несталих је из општине Кањижа - шест, по три мушкарца и жене.
Четвртог маја нестао је Ива Раук (57), звани Џегер, инструктор вожње из Голубинаца. Купио је новине, али се кући није вратио.
Приликом нестанка, Милан Стокућа је на себи имао црни качкет, црни сако и маслинастозелене фармерке, Мара Родић, висока 155 центиметара, нестала је у црној хаљини и папучама, а Ива Раук у плавим фармеркама, бијелим патикама и плаво-бијелој мајици. Нико од ово троје несталих код себе није имао никаквих личних исправа. Нису их понијели, пошто нису имали намјеру да иду нигдје из мјеста становања већ у шетњу, до најближе продавнице или киоска за новине.
Нада Сремчевић-Поповић трага за својом мајком, тако што објављује оглас.
- Моја мајка је нестала 5. марта ове године из Дома у Новом Бечеју. То је Специјализован дом за стара и психички обољела лица. Нестала је тако што је тог дана тражила пропусницу да изађе до поште да телефонира. Имала је дозволу да буде ван Дома два сата, међутим, није се вратила до подне. Пошто је није било на ручку, онда су нас обавијестили, већ негдје око један сат, да је нестала. Људи из Дома и полиција тражили су је већ тог дана у Новом Бечеју на мјестима гдје би, евентуално, могла да буде, гдје се иначе кретала. Било је и претпоставки да је, можда, сјела на аутобус и кренула за Београд...
Иване нигдје нема
Прије 18 мјесеци из свог дома, у насељу Ковачи код Краљева, изашла је Ивана Чукић (27) и више је нико није видио. Краљевачка полиција од тада непрестано трага за овом црномањастом дјевојком.
- Разговарали смо са више од 70 лица, од тога њих четворо смо стављали на полиграф. Саслушали смо и два Иванина бивша момка, провјерили листинге свих њених телефонских позива. Сви су нам рекли да је Ивана била мирна и добра дјевојка, ниједну ружну ријеч о њој нисмо чули. У помоћ смо позвали и колеге из полицијских управа у Београду, Новом Пазару, Куршумлији и Лешку, а и Приштини, гдје смо контактирали УНМИК. Просто је невјероватно да никакве назнаке о мотивима или разлозима њеног нестанка нема. И да нема ниједног трага о њеном кретању у Краљеву, Београду, Санџаку и на Косову и Метохији. Објавили смо и многе апеле преко медија. Нико се на наше апеле није одазвао - открио нам је инспектор Жарко Aлексић, који у краљевачкој полицији води ову потрагу.
Иначе, Ивана није прва нестала особа с подручја краљевачке регије којој се изгубио сваки траг. Прије четири године нестао је и новопазарски професор музике Бојан Нешовић.
Како нам је рекао начелник краљевачке полиције Богољуб Живковић, годишње у рејону који ова полиција покрива, нестане око 20 особа.
- Током 2006. нама је пријављен нестанак 20 лица. Ријеч је, углавном, о малољетницима или старијим особама. Дјеца бјеже од куће због лоших оцјена или несташлука, а старије особе због болести и психолошких сметњи. Већину њих ми брзо проналазимо, јер они одлазе код својих рођака, пријатеља, другова или на велике скупове, концерте и вашаре, тако да смо 19 особа вратили кућама, али Ивану Чукић још нисмо. Имамо и два нестала лица из ранијег периода, која нисмо пронашли, али смо на трагу да и њих вратимо кућама - рекао је он.
Полицијска управа Краљево, како нам је наглашено, наставиће интензивну потрагу за Иваном Чукић, јер ће се у њу укључити и остале 24 полицијске управе у Србији. Успостављена је сарадња са Српском православном црквом, а у плану је и да се потрага преко МУП-а Србије прошири на Републику Српску и Црну Гору, као и читаву Европу.
Отмице дјеце и дјевојака
Бисера Павић из Одјељења за потраге београдске полиције тврди да у Србији годишње нестане око 500 људи, а да се само у Београду пријави нестанак 400 особа. Број непријављених нестанака је знатно већи.
- Највише нестају лица од 14 година, па она од преко 60 година. Само из установа, бјекства из домова, прихватилишта, Завода за васпитање дјеце и омладине и осталих домова, биле су 63 пријаве, а буде и од 150 до 200 нестале дјеце годишње. Млади нестају због несташлука и проблема, а стари због болести и сенилности. Дјеца, наравно, имају своје проблеме. Не могу да излазе до пет ујутру, не да мама да иду код ове или оне другарице, или због лоше оцјене, лошег друштва или брзе удаје. Удаја дјевојчица између 14 и 18 година, нарочито код ромске популације је честа, и онда они дођу код нас и траже да се то дијете врати. Од 400 случајева, београдска полиција је 380 ријешила, а 20 није. Међу ријешеним случајевима нестанака, 23 особе су биле мртве - каже Бисера Павић.
Има дјевојака које "нестају" због трудноће, док старији тинејџери испразне родитељску "сламарицу", отпутују и врате се кад потроше новац. Дешава се да родитељи пријаве нестанак ћерке, а послије много времена сазнају да је буквално отета и приморана на проституцију у земљи или иностранству. И убиство се некад камуфлира нестанком. Обдукција може да открије истину.
- Ивану су отели трговци бијелим робљем, који су је илегално одвели у иностранство, гдје је користе за проституцију. Њу је неко од њених нових познаника намамио да изађе на тренутак из куће, онесвијестио, ставио у гепек аутомобила и одвезао тако у Италију или Њемачку. Било је у Краљеву доста таквих случајева, па се бојим да је та судбина задесила и Ивану Чукић - рекао нам је један Иванин познаник, са којим је радила у једном кафићу.
С друге стране, Слободан Петровић из Центра за истраживање природних наука тврди да и многе деструктивне секте у Србији отимају дјецу.
Најопаснији Дан вјештица
- То посебно раде сатанисти, који дјецу приносе као жртву својим боговима. У Aмерици, на Дан вјештица, полиција упозорава родитеље да чувају дјецу, јер у католичком свијету тога дана нестане око 50 хиљада малишана. У Србији се због вјерских ритуала отме и нестане десетак дјеце - тврди Петровић.
Драма и потрага за трогодишњим Бранком Aлексићем, који је у марту ове године нестао из породичне куће у мјесту Дежевци крај Пожеге, трајала је пуних 20 сати. Испоставило се да је мали Бранко искористио бакину непажњу и отишао у оближњу шуму, на пропланак гдје се играо.
Поред полиције, нестале траже и родбина, која ангажује и детективе, али и видовњаке.
- Ја знам жену која је ангажовала чак 60 видовњака да јој нађу несталог сина. Од тих 60 видовњака жена је добила 66 различитих верзија гдје је њен син. Незадовољна, пронашла је видовњаке из Лондона, који су га пронашли - каже Радомир Мисаљевић.
"Тражи се", пише на многим бандерама широм Србије. Пише и у огласима новина. Оглас да тражи мајку није помогао Данијели Ковачевић, студенткињи из Београда. Прије тачно седам година, њена мајка кренула је код своје колегинице на кафу и од тада јој се губи сваки траг. У међувремену је проглашена мртвом, а отац се поново оженио.
- A ако се лице не пронађе, онда се оно званично преко суда проглашава мртвим. То лице је уписано у Матичну књигу умрлих пl
