Данас и овдје: Коначно по уставу?

Глас Српске

Пише Бранко ДОКИЋ

ПРОШЛУ седмицу су обиљежиле активности високог представника Мирослава Лајчака и дводневно засједање Парламентарне скупштине БиХ. Дводневно засједање Представничког дома ће остати упамћено по томе што је првог дана ратификовало Споразум о централноевропској зони слободне трговине (ЦЕФТA), а већ сутрадан га прекршило усвајањем Закона о примјени ЦЕФТA. Узалуд је секретар Министарства спољне трговине и економских односа упозоравао да се законом не може мијењати међународни споразум. Узалуд упозоравања посланика СНСД-а и ПДП-а да ће то бити велика штета за међународни имиџ БиХ. Мотиви за доношење овог закона још су неразумљивији када се зна да су сви посланици, дан прије, гласали за приједлог да Савјет министара, најкасније за 60 дана, усвоји заштитне мјере домаћих произвођача што је у складу са Споразумом о ЦЕФТA. Те мјере могу да буду свеобухватније од оних које предвиђа закон и њима се не крши Споразум. Дакле, нико није био против заштитних мјера. То што је парламентарна већина прекршила Споразум за мање од 24 часа од када га је усвојила најбоље говори о политичкој свијести већине у БиХ. Парцијални и лични интереси и животна филозофија изражена метафором "До подне ми се чини да могу, а послије подне да не могу" у БиХ, нажалост, јачи су од међународних стандарда. Почетком седмице високи представник је убиједио већину политичких лидера у БиХ да прихвате његов приједлог модела реформе полиције као добру основу за наставак преговора. То не би било необично да они, само који дан прије, нису одбили тај приједлог као потпуно неприхватљив. Не улазећи у то шта им је и како им је тада рекао, његове поруке на проширеном заједничком засједању оба дома Парламентарне скупштине БиХ су биле углавном јасне, изречене веома ауторитативно и могле би да значе нови почетак. Он је највишим политичким званичницима БиХ јасно дао до знања да је изолација или интеграција њихов избор. Господин Лајчак, нудећи интеграцију предлаже подвлачење линије "послије грозне прошле године" и нуди нови почетак. Волио бих да високи представник подвлачење црте и нови почетак види у сљедећем дијелу његовог говора: "Измјене Устава могу се чинити једино у складу са поступком предвиђеним Уставом. У јуну ове године, међународна заједница је поновила своју апсолутну приврженост послијератном мировном споразуму и ставила јасно до знања да неће толерисати никакве покушаје подривања Дејтонског мировног споразума". Већина грађана са којима сам коментарисао Лајчаково излагање управо су указали на те његове ставове. Нису скривали једно велико олакшање, истичући како су увјерени да иза тих ставова чврсто стоји и званични Брисел. То за њих значи крај промјенама Устава кроз разне реформе, "Булдожер комисије", притиске, па и уцјене. A један доброупућени грађанин је прокоментарисао: - Aко Лајчак преокрене досадашњу праксу и "наметне" праксу поштивања Устава, биће то нови почетак и за БиХ и за високог представника. Лајчаков успјех зависи искључиво од његовог односа према Уставу. Први, и вјероватно највећи, испит његове одлучности и апсолутне привржености Уставу је реформа полиције. Волио бих да гријешим, али већ су ту уочене пукотине. Наиме, тумачећи три принципа Европске комисије он каже да ће "сва полицијска тијела у будућности бити правно дефинисана као организације државе БиХ". A добро он зна да то није тако и да је по Уставу полиција ентитетска организација. Господин Лајчак се позвао и на Споразум из октобра 2005. године по коме ће три принципа Европске комисије бити уграђена у складу са Уставом БиХ и уставима ентитета. У срећнијим земљама, или земљама без високог представника, оваква условљавања би била апсурдна, јер се подразумијева да све реформе морају да буду у складу са уставом. Свој захтјев да полиција Српске буде организација Републике Српске, њени политички лидери управо базирају на Уставу. Устав им даје за право да од тога и не одустају. Добра воља за компромис, на шта позива Лајчак, не подразумијева кршење Устава. Наду оставља Лајчакова порука да "послије усвајања новог Устава свака област ће морати бити усклађена са новим одредбама, укључујући и реформу полиције". Ово, другим ријечима, значи да Полиција Републике Српске, до новог Устава, може да буде само организација Српске. Наду оставља и Лајчаково објелодањење да је изненађен да му замјере зато што се позива на Устав јасно указујући прстом на Хариса Силајџића и друге кривце за све досадашње пропале покушаје реформе полиције, које нису биле у складу са Уставом. На питању чија ће организација бити Полиција Српске одлучује се могући нови почетак и БиХ и високог представника. Aко остане орган Српске, нови почетак је могућ. Aко тако не буде, новог почетка неће бити до даљег. Они који су и до сада тражили вануставна рјешења биће, ко зна који пут, охрабрени и наставиће још жешће. Високи представник ће упасти у сивило неких својих претходника и преостаће му да у име "неких виших интереса" користи велика овлашћења. Значи, све по старом. До Српске није. Она је за примјену Устава. Да је то тако најбоље потврђује изјава Драгана Човића, предсједника ХДЗ-а БиХ, да су пријетеће поруке Брисела (Лајчаков говор) врло јасне и да најмање одговарају Хрватима и Бошњацима. Aко господин Лајчак искористи своја висока овлашћења и "наметне" праксу поштовања Устава и Дејтонског споразума подвући ће линију и својим мандатом ће обиљежити нови почетак за БиХ. Моћи ће то ако почне одмах, од реформе полиције. Биће то за добробит свих грађана БиХ и за оних 70 одсто младих који, како он каже, желе да напусте БиХ. Коначно, по Уставу, чекамо к'о озебло сунце...

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана