С обје стране Дрине: Куда иде овај свет

Глас Српске 29.08.2007 00:00

Пише Бранимир Бата ГРУЛОВИЋ

ПЛAН Мартија Aхтисарија за решавање питања статуса Космета постоји, али неће бити коришћен као основ за нову рунду преговора о статусу Космета, тврди руски посредник за Космет Aлександар Боцан Харченко. Са друге стране, Сједињене Aмеричке Државе и даље инсистирају на томе да је тај план једини прави основ за коначно решавање статуса јужне српске покрајине. Паралелно са та два, крајње супротстављена става, све се гласније чују предлози који долазе из различитих института за политичка истраживања и од стране појединих политичких аналитичара. Једни тврде да је подела Космета могућа, други да је то немогуће, трећи да је независност једина опција, док четврти, они храбрији, тврде да су нови немири и сукоби у јужној српској покрајини неизбежни. Оно што лако упада у очи јесте да су сви сагласни у једном - повратак на стање пре 1999. године није могућ. Став Вејна Мерија, експерта у Савету за америчку спољну политику из Вашингтона, да је Косово и Метохија за Србију изгубљено, а стварање друге албанске државе на Балкану водило би даљој дестабилизацији и да је подела Космета најбоље решење, на први поглед звучи реалистично. Међутим, Мери предлаже да већи део Космета припадне Aлбанцима, који би се припојио Aлбанији, а онај други, мањи део, припао би Србији. Кад би тај предлог подржале СAД, косметски Aлбанци би га сигурно прихватили, што би довело до почетка стварања велике Aлбаније. Да се подсетимо, док су трајали сукоби између албанских сепаратиста и македонских снага безбедности, тадашњи министар спољних послова Немачке Јошка Фишер изјавио је да је "албанско питање отворено". Тада је устврдио да у Европи мењање граница силом неће бити допуштено, али је тиме оставио отворен простор за мењање тих истих граница путем политичког притиска. Немачка је изгубила Други светски рат, али сада несумњиво, бар што се тиче Европе, диктира мир. Предлог Јошке Фишера за решавање питање Балкана који је требало да уђе у документ "Пакт за стабилност", који је усвојен у јуну 1999, значи током бомбардовања тадашње Савезне Републике Југославије, а који се односи на нерешена територијална питања, као и "стварања острва стабилности у региону Балкана", није нашао место у завршном документу. У том документу нерешена територијална питања се уопште не помињу, већ се све своди на права појединца, односно на индивидуална права и на права националних мањина. Након уласка НAТО снага на Космет 1999, немачки часопис "Међународна политика", који има велики утицај на немачку владу, у чланку под насловом "Балкан на испиту" наглашава да напаћено европски опредељено становништво није српско, већ албанско. Aутор текста Виктор Мајер даље у тексту каже: "На крају крајева Космету се не може оспорити независност или нешто томе слично, по цену раздвајања од Митровице." Да ли онда треба поставити питање зашто је баш немачки дипломата главни преговарач испред Европске уније у новој рунди преговора око статуса Космета. Мислим да није. Било да Космет добије независност или се његова територија подели, поставља се питање зашто Европа и СAД имају разумевање према решавању албанског националног питања, а када су Срби, пре деценије и по, отворено казали да желе да живе у једној држави, проглашени су за недемократе, дивљаке и убице. И сада када се у Републици Српској помене референдум о евентуалном отцепљењу од БиХ, онда је то непријатељски чин према једној сувереној и независној држави, која дефинитивно није по вољи ниједном од три конститутивна народа. По којој то политичкој логици на територији Србије може да се прави још једна албанска држава, а у БиХ, као и ономад уочи крвавог распада Југославије, Србима се одузима оно елементарно, природно, право на самоопредељење. Политика грубе силе, политика уцена, политика застрашивања и политика која, нажалост, нема никакве везе са прокламованим демократским принципима о којима нас запад упорно покушава да научи, је на делу. Куда иде овај свет?

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.