Зашто се на пензију чека дуже од законом предвићеног р

Глас Српске 18.08.2007 00:00

Због потешкоћа за које су одговорни у Фонду ПИО, али и сами осигураници, који често не предају комплетирану документацију, Фонд, крајем прошле године, евидентирао 21.234 неријешена предмета

ИAКО је, по Закону о управном поступку Српске, рок за доношење рјешења за пензију, од момента подношења захтјева, шездесет дана, у пракси се, често дешава да осигураник пензију чека и по више мјесеци. Због различитих потешкоћа за које су одговорни и у Фонду пензијско-инвалидског осигурања Републике Српске, али и сами осигураници који често не предају комплетирану документацију, Фонд је, крајем прошле године, евидентирао 21.234 неријешена предмета. Међу заостацима у рјешавању права на пензију је 4.138 предмета у домаћем осигурању - унутар Српске, а 17.096 предмета је такозвано ино-осигурање, регулисано Споразумима о социјалном осигурању са државама бивше Југославије. Као најчешћи разлог због којег долази до пробијања законског рока за остваривање права на пензију, портпарол Фонда ПИО Тихомир Јоксимовић навео је чињеницу да велики број осигураника не преда на вријеме комплетну документацију, неопходну за остваривања пензионог права. - Уколико је неко лице предало документацију прије пет мјесеци, а недостаје му неки од неопходних докумената, не може се рећи да је Фонд прекорачио рок - констатује Јоксимовић. Према његовим ријечима, Фонд ПИО, због одлуке да побољша ефикасност, паралелно рјешава заостале и текуће предмете. Референтима у појединим пословницама Фонда, додао је Јоксимовић, одређене су норме па је број ријешених предмета подигнут са пет на седам, а у филијалима гдје је евидентан заостатак и на 10. У Добоју је, истакао је, било прилично заостатака па је дио предмета прелоциран на Требиње. - Aутоматизацијом треба да се неутралише заостатак и да се рјешавају само текући предмети. То је једна од обавеза Фонда, попут ефикасније наплате прихода - нагласио је Јоксимовић. Као једну од отежавајућих околности због којих се предмети не рјешавају у предвиђеном року, Јоксимовић је навео и проблем са обрасцом М-4, којим се доказује стаж осигурања и плата. Често, истакао је, код подносиоца захтјева за пензију недостају ови обраци за одређену годину, па се она сматра нерегулисаном, јер ПИО признаје само стаж за ону годину за коју је и уплаћен допринос. Сљедећа замка, према тврђењу Јоксимовића, је потврда стажа осигураника из република бивше Југославије, такозвана сразмјерна пензија, односно проблем са носиоцима иностраног осигурања. Сви корисници пензије, појаснио је портпарол Фонда ПИО, нису остварили пуни радни стаж на територији Српске, него су радили на простору Федерације или Србије и Хрватске, па је теже добавити доказ о стажу осигурања. Оваква врста потврде може се добити на лични захтјев само из Федерације БиХ и то по цијени од десет марака, али се из Србије и Хрватске може добити искључиво службеним путем, на захтјев Фонда. То успорава процедуру остварења права на пензију, поготово у комуникацији са Србијом. Лице које подноси захтјев за пензију у складу са Законом о ПИО-у (измјене и допунама из 2005.) може остварити старосну, инвалидску или породичну пензију, за случај смрти осигураника личне пензије. Право на старосну пензију осигураник, било мушкарац или жена, стиче када наврши 65 година живота уколико има најмање 20 година радног стажа. Уколико осигураник нема 20 година стажа осигурања, мора имати 65 година старости и 25 година пензионог стажа, под којим се подразумијева бенефицирани радни стаж или стаж по основу рата. Осигураник, такође, стиче право на пензију уколико има 40 година стажа осигурања, без обзира на године живота. Изузетно, осигураник жена има право да затражи пензију када наврши 60 година живота и уколико има најмање 20 година стажа, односно када има 35 година стажа осигурања без обзира на године живота. За остваривање права на пензију неопходна је документација коју обезбјеђују послодавац и странка. Документи које је дужан да обезбиједи послодавац су закључена радна књижица, увјерење о подацима из матичне евиденције, рјешење о престанку радног односа, увјерење о измиреним платама и плаћеним доприносима за пензијско-инвалидско осигурање. Родни лист, доказ о стручној спреми дужан је да достави сам осигураник. Доказ о бенефицираном радном стажу, такође, доставља послодавац, а правоснажно рјешење о категоризацији, уколико је у питању инвалидска пензија, обезбјеђује Фонд ПИО или надлежна комисија. Породична пензија је она коју потомци, супруга или дјеца насљеђују од преминулог корисника пензије. Процес стицања ове пензије је лакши и бржи. Од документације је потребно доставити доказ о смрти уживаоца пензије, рјешење о пензији умрлога, увјерење о подацима регистрованим у матичној евиденцији уживаоца права, чек од пензије умрлога, оригинал вјенчаног листа за удовицу и потврда из Завода за запошљавање, родни листови за дјецу која нису старија од 15 година, а за ону која су старија од 15 година - доказ о школовању. Свака странка која жели да оствари право на пензију из Фонда ПИО добија списак документације коју мора да достави, а захтјев за пензионисање подноси се у једној од 53 пословнице Фонда ПИО према мјесту посљедњег запослења. Након што предмет буде обрађен у надлежној пословници Фонда ПИО, просљеђује се једној од шест филијала Фонда и она израђује рјешење за странку. М. РAДЕТИЋ ОБAВЕЗA Закон о ПИО-у предвиђа обавезу Фонда да странку, годину дана прије остваривања права на пензију, обавијести о релевантним чињеницама неопходним за њено пензионисање. - Ово обавјештење странка може добити и на лични захтјев, јер велики број осигураника није радио само у Српској, па Фонд нема евиденцију ко и када испуњава право на пензију - појаснио је Тихомир Јоксимовић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.