Бечке шетње: Злочесто дијете Генерације Икс

Глас Српске 12.09.2007 00:00

Aлександар МИТРОВИЋ

У ВРИЈЕМЕ док се његов посљедњи роман "Лунар парк" већ више од годину дана бори за позицију међу читалачком публиком са њемачког говорног подручја, у издању београдске издавачке куће "Лагуна", објављен је српски превод претпосљедњег, осам година старог романа, америчког писца Брет Истон Елиса, под именом "Гламурама". Тај, четврти по реду, роман злочестог дјетета књижевне генерације познатије под именом Генерација X, у коју се уз Елиса сврставају Тејма Џеновић, Џеј Мекинерни и Даглас Копленд - са амбициозним тематским проширењима у односу на његова претходна дјела - али и идентичним шокантним инструментаријем - проговара језиком зрелог талента - језиком који се не либи изопачености, болесног црног хумора и бритке ироније - да би испричао напету причу, са елементима политичког трилера, о потпуно поремећеном систему вриједности у ком се копрца модерна цивилизација. Своје јунаке, опсједнуте култом тијела, фиктивне супермоделе и свјетски успјешне манекене, којим се живот састоји од посјећивања џет-сет забава и сталне и неуморне размјене сексуалних партнера, Елис - са бруталношћу на граници мржње - излаже константној параноји, несрећи, егзистирању на ивици наркоманског делиријума, те их такве суочава са свијетом међународног тероризма, у ком луксузни хотели са стотинама - до детаља описаних - осакаћених жртава лете у ваздух, и у ком се разорни течни експлозив шверца у комадима фирмиране одјеће. У галерији алијенираних ликова препознајемо актере Елисових претходних романа, попут манијакалног јапија Патрика Бејтмена, убице-монструма из "Aмеричког психа", према коме Ханибал Лектор дјелује као углађени господин нешто неконвенционалнијих гастрономских навика. Aко је "Aмерички психо", иначе Елисов најконтроверзнији роман - који је као и његови претходни романи "Мање од нуле" и "Правила привлачности" доживио своју екранизацију - због своје језивости изазвао буру реакција, незапамћену у историји америчке књижевности - иако је требао, по ауторовим ријечима, бити само сатиричан осврт на вријеме проведено у дружењу са пословним људима с Вол Стрита - "Гламурама" је у погледу негативних тумачења - иако се служи идентичним средствима шокирања - прошла готово неокрзнуто, што помало говори о моралној недосљедности америчке књижевне јавности. "Лунар парк" је, чини се, нешто другачији пар ципела. Пишући га у форми која укршта наизглед тешко спојиве књижевне изразе - чиста фикција помијешана је са аутобиографским елементима, а трилер са стивенкинговским хорором - овим је романом - сад већ четрдесеттрогодишњи Елис - дијелом ступио на територију жанровске литературе, што је препознато при додјели престижне награде Међународног хорор удружења, којом се "Лунар парк" сасвим неочекивано окитио. Како пишчев бијег на село - далеко од бјесомучног конзумизма, зависности о дрогама, терористичких активности и махнитих јапи-убица - судећи по садржају "Лунар парка", очито није уродио плодом - јер Елиса, симболично, на ноћ вјештица, почињу прогонити духови из прошлости, а и Патрик Бејтмен се мота по комшилуку остављајући за собом траг од унакажених тијела - чини се да Елису, убудуће, ако жели да се суочи са сопственим опсесијама, не преостаје ништа друго него да - на задовољство жељних читалаца - поново зарони у дубину властите хипертрофиране маште.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.