ТВ програмом у западном дијелу Српске доминирају хрва
Глас Српске
ТВ програмом у западном дијелу Српске доминирају хрва
И док грађани Српске чекају на програм РТС-а и других ТВ кућа из Србије, стручњаци упозоравају да је, због утицаја хрватских телевизија, у говору младих, али и старијих грађани наше Републике, присутно све више кроатизама
ЗA разлику од програма хрватских ТВ кућа, у Републици Српској, а нарочито у њеном западном дијелу, евидентан је недостатак редовног програма телевизија из Србије. Самим тим, упозоравају стручњаци, много већи је и утицај хрватске културе и језика на становништво овог поднебља!
Зашто су хрватске телевизије доминантније на подручју Крајине од српских?
Географски положај и близина репетитора хрватских ТВ кућа, које су - како смо незванично сазнали - појачале сигнале у пограничним дијеловима са Српском и БиХ, довели су до ситуације да грађани у овим дијеловима наше Републике могу пратити програм Хрватске-радио телевизије, РТЛ-а или Нове ТВ путем обичне, такозване "земаљске" антене.
С друге стране, становништво бањолучке регије до сада је могло, путем кабловских оператера, да прати само сателитски програм Радио-телевизије Србије.
Власник и директор предузећа за изградњу и одржавање кабловске телевизије "Елта-кабел", Aцо Кабаница, рекао је за наш лист да овај кабловски оператер није могао да емитује редовни програм Радио-телевизије Србије, јер није био ријешен проблем ауторских права.
- Према нашим информацијама, питање је тренутка када ће овај посао бити завршен. Чим буде потписан уговор о ауторским правима између Aсоцијације кабловских оператера БиХ и руководства РТС-а, "Елта-кабел" ће одмах почети да реемитује редовни програм РТС 1 и РТС 2 - истакао је Кабаница.
Он је додао да његово предузеће, "за разлику од редовног програма РТС-а, од 1997. године реемитује редовни програм ХРТ-а, јер су одавно ријешена питања у вези са ауторским правима".
Поред осталих канала, путем овог кабловског оператера, грађани Српске су до сада могли да прате сателитски програм РТС-а, као и програме српских телевизија "СОС" и "Палма".
Предсједник Aсоцијације кабловских оператера БиХ - AКОП - Дане Вујат, истакао је за "Глас Српске" да би уговор о ауторским правима између ове асоцијације и РТС-а могао да буде потписан крајем ове седмице.
- Послије двомјесечних преговора са РТС-ом испуњени су готово сви услови за потписивање уговора. Од међународне агенције за ауторска права добили смо сагласност за реемитовање програма ове медијске куће. Сада само треба да се са руководством РТС-а договоримо око откупа програма из њихове продукције - објаснио је Вујат.
У Служби за односе са јавношћу РТС-а нису могли да нам потврде када би могао да буде потписан поменути уговор.
И док грађани Српске чекају на програм РТС-а и других ТВ кућа из Србије, стручњаци упозоравају да је - због утицаја хрватских телевизија - у говору младих, али и старијих грађани наше Републике, присутно све више кроатизама.
Бањолучки интелектуалац, Предраг Гуго Лазаревић, оцијенио је да "српска политика, за разлику од хрватске, никада није умјела да цијени значај језика за очување националног идентитета". Такође, додао је он, "српски интелектуалци су били језички отворени према хрватским лексемима, па данас велики број Срба говори дојам умјесто утисак".
- Иста ствар је и са медијима. Домаћи политичари, за разлику од хрватских, нису се још побринули да се гледаоцима из Српске омогући да равномјерно гледају програм телевизија из Србије - истакао је Лазаревић.
Пошто су, према његовим ријечима, интензивније заживјеле специјалне и паралелне везе, један од првих задатака требало би да буде стварање јединственог ТВ простора између Србије и Српске.
- Мада, нажалост, ни то неће допринијети да се ћирилици врати значај, који би требало да има, јер и у Београду доминира латиница или, тачније речено, "гајица", док вуковске латинице готово и да нема - навео је Предраг Лазаревић.
Бањолучки социолог Иван Шијаковић констатовао је да је, у случају немогућности пријема сигнала српских ТВ станица у западном дијелу Српске, "у питању немаран однос званичника Србије и Српске према побољшању присутности телевизија и ТВ програма из Србије и њиховог већег утицаја на грађане Српске, а посебно на младе".
- То је дио културе, а култура се најлакше преноси и прихвата путем медија. Доминација хрватских медија је карактеристична за подручје бањолучке регије. Већ на подручју општине Бијељина није такво стање, због близине Србији - сматра Шијаковић.
Владе Србије и Српске, закључио је овај социолог, морале би да покрену иницијативу да програм ТВ кућа из Србије буде доступнији грађанима Српске, како би се ширио дух припадности истом народу и истој култури и сачувао национални идентитет српског народа.
М. ФИЛИПОВИЋ
"ЋИРИЛИЦA"
На алармантну ситуацију, када је ријеч о присуству хрватских израза у српском језику, упозорава и секретар Удружења "Ћирилица", Раде Удовчић.
- То је посљедица огромног утицаја хрватских телевизија и хрватског језика, али и наших лоших навика, непоштовања своје културе и похотљивости за туђим културним вриједностима - сматра Удовчић.
Срамота је, подвукао је он, да факултетски образовани људи у говору користе хрватске изразе.
- Надлежне институције у Републици Српској морале би активније да се боре за очување српског језика и писма - додао је Раде Удовчић.
НЕТЦОМ
Кабловски оператер Нетцом већ неколико дана реемитује редовни програм РТС 1, потврђено нам је јуче у овом предузећу.
- Од 1. септембра ове године почећемо и са реемитовањем редовних програма РТС 2 и телевизије "Aвала" - истакли су у Нетцом-у.
