Операција Радуша 72 (9)

Глас Српске
Операција Радуша 72 (9)

Један од најекстремнијих хрватских листова "Панорама", питајући се зашто операција "Феникс" није успјела, констатује да они који скептично гледају на ту акцију и њене посљедице, дају погрешне одговоре.

Вијести о упаду 19 усташких терориста и предузимању војно-полицијске акције "Радуша 72" стизале су на кашичицу. Из штурих и цензурисаних информација које су преносила југословенска гласила нису се могле ни наслутити стварне размјере ни ефекти ове, дотад највеће, "ратне операције" у мирнодопском периоду, која је трајала 37 дана. Чак и данас, осим поменуте књиге Ђорђа Личине "Двадесети човјек" и свједочења активних ученика, нису објављени званични извјештаји о акцији "Радуша 72". Зато са великом резервом треба узети аутентичност документа под називом "Aнализе акције Радуша 72", који је 1996. године објављен у хрватској штампи. Према том документу, у обрачуну са убаченом усташким терористима југословенске власти ангажовале су 18 хиљада војника (?!). Даље се наводи да су "по убацивању у земљу диверзанти показали одлучност, енергичност, дрскост и упорност у извршавању добијених задатака... Очекивали су да ће свуда бити прихваћени, те да ће својом присутношћу и пропагандним ефектима брзо омасовити покрет". Цитирајући дијелове из тог документа хрватска штампа је цитирала дијелове признања Генералштаба бивше ЈНA које гласи: "Наши губици у овој акцији негативно су утицали на одлучност и активност једног дијела наших јединица, па је примјетно избјегавање директних сукоба с диверзантима." Тада су, међутим, цитиране и информације које је објављивала "режимска пропаганда", међу које је убројан и загребачки "Вјесник". Овај лист је у броју од 25. јула 1972. године, након краха "Бугојанске групе", констатовао да се радило о "шачици очајника". Различита тумачења Тек касније су написани бројни новински фељтони и снимљени филмови о акцији "Радуша 72". У загребачкој "Панорами" од 15. јула 1996. године наводи се да су се послије "остварења државне независности у Хрватској појавиле различите интерпретације акције "'Феникс'". У неким новинским анализама упозорава се на податак да је долазак групе искоришћен за упозорење на "сталну опасност од усташа", и да је чудно што су у борбу умјесто специјалаца "послати аматери из територијалне обране". "Током војно-полицијске акције погинуло је 13 за борбу неспремних људи, а показало се да народ није био спреман на дизање револуције." Зашто операција "Феникс" није успјела, пита "Панорама", један од најекстремнијих хрватских листова, и потом констатује да они који скептично гледају на цијелу акцију и њене посљедице, дају погрешне одговоре како "Бугојанска група" није могла успјети јер "не само да је од почетка била под контролом Удбе већ је ту акцију Удба и организирала". Цијела акција је, по тим мишљењима, "у идеји и реализацији највише користила Удби". - Критичари даље наглашавају да свјетска гласила готово да и нису забиљежили овај догађај, па се тако није постигло ни то да се барем пише о праведној борби Хрвата за самосталну државу. У неким хрватским емигрантским круговима и листовима, који су наглашавали неприхватљивост и контрапродуктивност тероризма у борби за политичке циљеве, Јакша Кушан наглашава да је сам "тајминг" акције био катастрофалан. Иво Ројница у "Хрватској ревији" пише: "Морамо се код тога питати: каква је корист за Хрватску од ових и сличних жртава?" - цитира новинар "Панораме" изречене оцјене и реаговања на стварне домете акције "Феникс". На крају осврта у листу "Панорама" новинар поставља и једно интересантно питање: "Шта Хрватска данас може 'Бугојанцима' учинити на спомен?" - Хрватски Сабор не може никог од њих изабрати за премијера, као што је израелски Кнесет суверено изабрао Менахема Бегина, не бојећи се Лондона који га је прогласио терористом. Ипак, чинило се да хрватски Сабор може донијети једну декларацију. Међутим, кад је на саборском засједању, 1996. године, заступник Габелица предложио своју декларацију, Никола Штедул (један од усташких емиграната) записао је: "Готово сви су престрашено гледали, а неки су се супротставили јадним примједбама како тобоже није на Сабору да доноси оцјене о повијесним догађајима. Па ко је од Сабора мјеродавнији?" Већ смо помињали заступника Габелицу, чија декларација о "Бугојанцима" није наишла на подршку у Хрватском сабору, који је на то одговорио ако је Сабор рехабилитовао Хебранга, зашто не би могао и "Бугојанску групу". На питање новинара зашто је предложио Декларацију о "Бугојанској групи", Габелица каже да је тиме прихватио само идеју Мате Чавара на Сабору, јер је та група покушала и у околини Бугојна подићи устанак за хрватску државну независност. - Тај се устанак није развио, јер су протагонисти тог покушаја били онемогућени. A покушај устанка није успио зато што "Бугојанска група", није унапријед обавила потребне припреме. Народ се не може тек тако дигнути на устанак. Aли, бугојански мученици су дошли с јасним политичким програмом и циљем. Њихова жртва је племенита, што је вриједно декларације хрватскога Сабора. Њихов покушај подсјећа на оно што су чиниле јапанске камиказе, које су такођер ишле свјесно у смрт, вођене вишом идејом. Упорни Габелица Уосталом, Сабор је већ направио преседан у случају Aндрије Хебранга, па може то учинити и сада. Исто тако, Сабор је основао Комисију за утврђивање ратних и поратних жртава. Дакле, ако је Сабор донио Декларацију о Хебрангу и ако има ту Комисију, онда може донијети и декларацију о покушају устанка за хрватску државну независност - упоран је Габелица. Међутим, одмах приликом подношења овог приједлога поједини заступници су се јавно успротивили декларацији и упозорили да би доношење таквог документа, којим се рехабилитује терористичка група и покушаји да оружаном борбом сруши тада међународно признату државу, штетило интересима Хрватске у међународној заједници. На то је Габелица подсјетио како ПЛО (Палестинска ослободилачка организација) Јасера Aрафата користи терористичке методе борбе, али је "Aрафат све вријеме био признати међународно-политички фактор". - Југославија је била насилна творевина коју хрватски народ никада није прихватио. Бугојански борци су повриједили поредак те нелегитимне Југославије која није допуштала никакав облик политичке борбе против комунизма, па им није преостало ништа до оружане борбе - сматра Иван Габелица. (Наставиће се)

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

Ко јаму копа...
Ко јаму копа...
Досрбљавање
Досрбљавање
Бјежи, Фадиле
Бјежи, Фадиле
Стандард
Стандард
Струјни удар
Струјни удар
Раслојавање
Раслојавање
© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана