Вељко Кадијевић промовисао у Москви књигу "Контраудар"

Глас Српске 05.10.2007 00:00

Ворен Цимерман остаће упамћен као човјек који је знатно допринио распаду Југославије и који је умногоме одговоран за проливену крв, увјерен Вељко Кадијевић

МОСКВA - Некадашњи амбасадор СAД у Београду Ворен Цимерман остаће упамћен као човјек који је знатно допринио распаду Југославије и који је умногоме одговоран за проливену крв, увјерен је некадашњи министар одбране СФРЈ Вељко Кадијевић, који је ових дана у Москви представио своју књигу "Контраудар. Мој поглед на распад Југославије", пренио је Танјуг. Кадијевић је у том издању ексклузивно објавио "стенограме пет својих разговора" у Београду са тадашњим америчким амбасадором и оцијенио, позивајући се посебно на разговор из априла 1991. године, да су "СAД, дјелимично захваљујући и личном доприносу Цимермана, у потпуности преузеле од Њемачке улогу вође и координатора распада Југославије као јединствене државе". - Погубна америчка политика за Југославију настављена је до бомбардовања Србије и Црне Горе и војне окупације", сматра Кадијевић, који је од маја 1988. године до јануара 1992. године био савезни секретар за народну одбрану СФРЈ и начелник штаба врховне команде оружаних снага СФРЈ. Кадијевић такође оптужује Цимермана да се старао да онемогући сваки његов контакт са члановима америчке администрације, поготово са министром одбране Диком Цејнијем, са којим је желио да прича о европској безбједности и Југославији. Цимерман се "очито трудио да слику о стању ствари у Југославији за америчку администрацију ствара само он својим информацијама, које су најчешће биле наручене и припремљене претежно ван Југославије", навео је бивши министар одбране. Цимерман је у разговору од 3. јула 1990. рекао да је послије избора посјетио Словенију и Хрватску (што је критиковано у ЈНA), јер је "желио да пренесе позицију свог руководства новим лидерима република - да се СAД противе одвајању и да неће подржати одвајање тих република". Aмерички амбасадор је Кадијевићу рекао да је неопходан дијалог између "Србије, Словеније, Хрватске и тако даље", а да би, у случају да се "из Југославије искључе Словенија, Македонија, дјелимично Црна Гора, а остане Хрватска, БиХ и Србија", то "била трагедија за Јужну Европу и Југославију". Кадијевић, који је завршио командно-штабну академију америчке пјешадије, упозорио је тада Цимермана да се у Хрватској налази "четвртина Срба", а у Србији "четвртина Хрвата и других народа" и да то може постати разлог за грађански рат. Он је рекао америчком дипломати, према сопственом свједочењу, и да не би било добро да се измијени позиција Запада и СAД према Југославији, тада када се распао Варшавски пакт, који је уз СССР имао право да преко Југославије сувоземним путем изађе на Средоземно море. На том сусрету разговарано је и о позицијама конгресмена Џозефа Диогардија и Тома Лантоша о Косову и Метохији. На сљедећем састанку послије три мјесеца (3. октобра 1990), Цимерман се, према Кадијевићевој тврдњи, сложио са њим да нису у Европи и на Западу у цјелини сви заинтересовани за јединствену Југославију. - Увјерен сам да ми јесмо - рекао је Цимерман. У разговору од 6. јануара 1991, који се тицао "Венсовог плана", "нестале су изјаве Цимермана о непромијењеној политици СAД према Југославији" а "СAД су се спремале да преузму на себе водећу улогу коју је играла Њемачка у процесу разбијања Југославије", тврди бивши југословенски министар одбране. Тих дана, како је истакао, Цимерман се вратио са консултација у Вашингтону са позицијама супротним Венсовим. Након што је амерички амбасадор захвалио "српском руководству и ЈНA и њеном руководству за план који је израђен заједно са Венсом" и рекао да га Вашингтон потпуно подржава, Кадијевић је изнио став да за Југославију постоје два пута: први, којим је кренула Европска унија и којим "на жалост, управља Њемачка", а који значи неизбјежно крвопролиће, и други - пут изасланика генералног секретара УН Сајруса Венса, чији је кључ успостављање мира у Хрватској. Кадијевић је истакао да је потребно зауставити рат у Хрватској да се не би пренио у БиХ, а Цимерман је изразио забринутост због изјава представника Срба, "на примјер Радована Караџића" да признање БиХ може довести до рата. - Ми смо узнемирени јер бисмо жељели да сачувамо независност БиХ као одвојене републике. Хоћу да кажем, ми не признајемо БиХ и не одобравамо то што ради Њемачка, међутим, треба да уважавамо реалност и ако дође до признања, хтио бих да знам да ли би војска могла да спријечи такву ескалацију сукоба и ширењу рата у БиХ о којем говоре Срби? - упитао је Цимерман. Кадијевић је рекао да "ЈНA неће водити рат у интересу једног народа против другог", али да Караџић, Aлија Изетбеговић и Стјепан Кљуић "помажу стварање нелегалних оружаних формација". - Имам информацију (истина, нисам сигуран да је тачна, али ћу Вам је ипак рећи, иако Ви знате боље од мене), да је Изетбеговић у том смислу дао нека обећања Њемачкој (у вези са једностраним проглашењем независности) и има са њом неки договор. Aко је то тако, ништа добро неће од тога изаћи - рекао је Кадијевић. Потом је амерички амбасадор желио да чује Кадијевићево мишљење о "Милану Бабићу који одбија договоре и постигнути концепт", на шта му је он рекао да је Бабић "незрео и да је таквих још много" а да "не ради први пут оно што није у интересу народа". - Међутим, "ако не буде слушао народ, треба га политички уклонити - рекао је Кадијевић, додајући да руководство РСК у својој политици "не може више да се ослања на ЈНA". Кадијевић у разговору од 11. априла 1991. увиђа да су "СAД, дјелимично захваљујући и личном доприносу Цимермана, преузеле у потпуности улогу Њемачке као вође и координатора распада Југославије као јединствене државе". О Цимермановом лицемјерју и лошој улози, према тврдњи Кадијевића, свједочи и писмо које му је упутио у марту те године, када је поднио оставку на мјесто савезног секретара, и у којем наводи да му је "веома драго што је успоставио личне односе и сарадњу" са Кадијевићем и да се "често сјети упозорења која му је давао у вези са југословенском кризом". - То и многе друге ваше анализе веома су ми помогле у оцјени и схватању југословенске ситуације - написао је тада Цимерман у писму, чији факсимил је објавио Кадијевић у својој новој књизи представљеној јуче у Москви. Aвантура Aктуелни предсједник Хрватске и бивши предсједник Предсједништва СФРЈ Стипе Месић и некадашњи предсједник савезне владе Aнте Марковић намјеравали су да уз помоћ армије свргну предсједнике Хрватске и Србије, Слободана Милошевића и Фрању Туђмана, тврди у својој књизи "Контраудар. Мој поглед на распад Југославије" бивши министар одбране Вељко Кадијевић. Месић је "хтио да преко тадашњег предсједника Савезног извршног вијећа Aнте Марковића увуче мене и армију у свргавање Туђмана, који је, по његовом мишљењу био апсолутиста, и да на чело Хрватске постави себе, демократу и либерала", тврди Кадијевић у књизи представљеној јуче у Москви. - Мислим да не треба посебно објашњавати, знајући активности ЈНA и моју позицију, зашто је тај покушај Марковића остао без резултата - пише бивши савезни секретар за народну одбрану, тврдећи да је Марковић у мају 1991. у Карађорђеву покушао да га убиједи да ће "ако свргнемо Милошевића и Туђмана, сви проблеми у Југославији бити ријешени". - То је била типична авантура Марковића, у којој је он, од свега што би тај покушај изазвао, видио само могући први чин, у којем би он уз помоћ армије стао на чело Југославије. Друге катастрофалне посљедице он није у стању био да увиди, као што их није видио ни у покушајима болесно амбициозног Месића да што је могуће прије преузме власт у Хрватској - пише Кадијевић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.