Firerov štab (17)

Glas Srpske 05.07.2007 00:00

Zavjerenički krug opozicije i nezadovoljnika u njemačkoj armiji Hitlerovim potezima vješto je pleo mrežu izbjegavajući istragu Gestapoa.

General Oster, najbliži saradnik šefa Abvera - nemačke obaveštajne službe - admirala Vilhelma Kanarisa, agilni podstrekač duha zavere protiv Hitlera, izlagao se rizicima i bio štićen. u svom poslu, a da nije znao da mu u tome pomaže Kanaris. Između ostalih akcija svjedoči i jedna Osterova delatnost u Rimu. Gestapo je, naime, dešifrovao dva radio grama belgijskog poslanstva pri Vatikanu, upućena belgijskoj vladi, iz kojih je bilo vidljivo da je diplomata u poslanstvu dobio od jednog Nemca obaveštenje da predstoji nemačka ofanziva na Zapadu. Na pravcu prodora trupa Vermahta bila bi ugrožena belgijska i holandska neutralnost, što ej bilo upozorenje vladama ovih zemalja. Rajhsfirer Hajnrih Himler naredio je da se povede istraga o tome ko je otkrio nemačke namere. Ništa konkretno nije utvrđeno što bi teretilo Ostara. Kontraobaveštajno odelenje Abvera u Rimu krenulo je u izviđanje. Njegov poverenik izvestio je da ima indicija da je plan o nemačkom napadu na Belgiju i Holandiju izdao dr Josef Miler, što je bilo tačno: učinio je to po nalogu generala Beka. Kanarisovi misioneri Kanaris je na ovo reagovao tipično na svoj način. Poslao je Milera službeno u Rim da provede istragu o izdaji planirane nemačke ofanzive. Ovaj je prikupio podatke da je iz kruga ljudi oko Johana Ribentropa, ministra spoljnih poslova Rajha, još ranije saopšteno italijanskom ministarstvu inostranih poslova da predstoji nemačka ofanziva. O tome su znali grof Ćano i italijanski dvor. Čak je bio određen i datum napada. Posle ovoga nije više imalo smisla da Gestapo bilo šta istražuje i po nalogu Himlera, njegov posao u ovom smislu je obustavljen. Šta se stvarno dogodilo? General Oster je pojedine pripadnike opozicije, zaposlene u Abveru s prećutnim odobravanjem Kanarisa, slao u inostranstvo da uspostavljaju veze sa predstavnicima zapadnih sila. Među ovim "izaslanicima" bio je i dr Josef Miler, koji je zbog svojih bliskosti u Vatikanu, iskorišten da tim putem pokuša da stvara kontakte ne bi li saznao imali izgleda za sklapanje mira i pod kakvim uslovima. Sličnu misiju, u okviru aktivnosti za pripremu atentata na Hitlera, imao je i jedan od najaktivnijih opozicionara, bivši savetnik u vladi Rajha, Gizevijus, koji je tada radio u nemačkom generalnom konzulatu u Cirihu. Zadatak ovog vicekonzula je bio da uspostavi veze sa američkim diplomatskim i obaveštajnim funkcionerima u Švajcarskoj. Mada Gestapo zvanično nije bio dužan da se bavi špijunažom u Vermahtu (nemačkoj armiji), ipak je počeo da prati pojedina lica koja su kontaktirala sa Osterom, ili održavala vezu s njim. Otkriveni su neki devizni prekršaji i carinska inostrana služba Rajha u Pragu povela je istražni postupak protiv dvojice pripadnika Abvera u Minhenu. Uvređeno je da su u ovu deviznu aferu bila umešana i dva Osterova saradnika - dr Josef Miler i dr Donani. Koristeći ovu situaciju Gestapo je pokrenuo istragu oko samog Ostera, ali ne i protiv njega. Montirana u početku kao isleđivanje o deviznom prekršaju, istraga je uspela da otkrije kod dr Donanija dokumente koji kompromituju Ostera i ukazuju da on oslobađa protivnike nacističkog režima vojne obaveze. Donani je uhapšen, a Ostar suspendovan s dužnosti a potom i otpušten iz službe u Abveru. Protiv uhapšenog dr Milera nije mogao biti dokazan nikakav prestup. U celu stvar umešao se i šef Abvera, Vilhelm Kanaris, obavestivši načelnika štaba vrhovne komande Vermahta, feldmaršala Vilhelma Kajtela, da se u ovom slučaju radi o kamufliranom napadu SS protiv nemačke armije. Verujući Kanarisu Kajtel je, u sporazumu sa Himlerom, naredio da se dalji postupak ograniči isključivo na devizno pitanje, pošto nema osnova da se istraga bavi politikom pojedinostima. Uklanjanjem Ostera, iz Abverove centrale je bila sklonjena ličnost koja je okupljala aktivne nezadovoljnike. Ali od tada, maja 1943. godine, Kanaris je počeo ad vodi sve uporniju borbu protiv nastojanja RSHA glavne uprave nacističke policije da se domogne vojne obaveštajne službe. Ova borba vođena je sve do momenta kada je pripadnik Abvera u Turskoj dr Erih Vermeren prebegao u Kairo i stavio se na raspolaganje britanskoj obaveštajnoj službi. Slučaj je izazvao u februaru 1944. godine smenjivanje Kanarisa i stavljanje Abvera pod upravu RSHA. Kanaris nije bio otpušten kao njegov saradnik Oster. Dobio je nov položaj šefa "specijalnog štaba za vođenje trgovačkog i privrednog rata." Kada je, 20. jula 1944. godine, pokušan atentat na Hitlera, Kanaris je uputio telegram u kome čestita Hitleru srećno spasenje. Ali, te izjave lojalnosti mu nije ni malo pomogla. Tri dana kasnije našao se i on u ćeliji, u podrumu sedišta Gestapou u Berlinu, zajedno sa pripadnicima zavereničkog kruga. Tu je ostao, isto kao i Oster, sve do februara 1945. godine. Vešto produžavali istragu Nastojanje svih uhapšenika bilo je da što više otegnu istragu, kako bi dobili u vremenu. Znali su da je pad i konačni slom Trećeg Rajha samo pitanje meseci. Kod nekih, kod kojih je krivica i veza sa događajima od 20. jula bila očevidnija, postupak je tekao brže. Ali, slučaj Kanarisa i Ostera tekao je daleko sporije, jer oni nisu bili u neposrednoj vezi sa atentatom, niti su pripadali užem krugu zaverenika. Sem toga, bili su stari i iskusni obaveštajci i vešto su produžavali istragu. Ljudi koji su ih saslušavali nisu im bili dorasli. Poslednja stanica Kanarisovog životnog puta bila je koncentracioni logor Flosenburg. Ali, jednog prohladnog jutra došao je kraj. Posmatrao ga je, kroz pukotine na vratima svoje ćelije, šef danske vojne obaveštajne službe, potpukovnik Lunding, takođe zatvorenik u Flosenburgu. Bio je Kanarisov sused i sa njim je, kucanjem od zid, menjao misli u toku poslednjih nedelja života admirala. Ono jutro kada je izvršeno većanje poslednje grupe Gestapovih zatvorenika u Flosenburgu, Lunding je video kako promiče i mršavo, nego telo Kanarisa, preko dvorišta, prema konopcu. (Nastaviće se)

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.