Данас и овдје: Шта смета Комшићу

Маја РAДЕТИЋ

СAМО дан послије конституисања Вијећа за сарадњу Републике Српске и Србије, огласио се предсједавајући Предсједништва БиХ Жељко Комшић саопштивши да ће од високог представника међународне заједнице у БиХ Мирослава Лајчака затражити тумачење "да ли ентитети могу склапати споразуме с државама без сагласности Парламентарне скупштине БиХ".

Интригантно је због чега се Комшић баш тог дана "сјетио" да затражи помоћ од "јединог овлашћеног тумача Дејтонског мировног споразума", ако се зна да је Споразум о специјалним, паралелним везама са Србијом, који предвиђа и формирање Вијећа за сарадњу, Српска потписала 26. септембра 2006. године, дакле прије годину дана, и да је овај Споразум заправо наслиједио Споразум из 2001. године, склопљен између Српске и тадашње Савезне Републике Југославије.

Комшић, као правник и политичар, сигурно зна да је Споразум о специјалним, паралелним везама Српске и Србије, одмах након потписивања, добио "зелено свијетло" Канцеларије високог представника, која је закључила "да у њему нема ништа спорно за БиХ и да је прихватљив и добар за цијелу земљу". Зна Комшић и да у Уставу БиХ, члану 3 тачка 2 на кога се позива, стоји да "ентитети имају право да успостављају специјалне и паралелне односе са сусједним државама у складу са суверенитетом и интегритетом БиХ" и да, по овој уставној одредби, Српска није у обавези да тражи сагласност парламента БиХ за потписивање споразума са Србијом.

Међутим, оно што је Комшићу засметало, послије конституисања Вијећа за сарадњу Српске и Србије, јесте то што је схватио да, највиши званичници Београда и Бање Луке "овај пут мисле озбиљно" и да за разлику од претходног периода, сарадња Србије и Српске неће остати само "мртво слово на папиру". Схватио је Комшић да први људи двију Република нису само декларативно ставили потписе на Споразум, којим се отварају врата економске, културне и друге сарадње, него да су офанзивно кренули у његову реализацију.

Засметало "ономе који је доведен у Предсједништво БиХ" то што је прекодринска сарадња интензивирана и што двије Републике нису биле никад ближе. И то што су из Бање Луке послани јасни "политички импулси компанијама из Србије" да реализују легитимне економске интересе у Српској, па је, изгледа, "пречуо" позив за сарадњу који је Борис Тадић упутио и Влади Федерације БиХ.

Не одговара Комшићу што је, послије остварених пројеката у области телекомуникација, банкарства и осигурања и најава о интегрисаној електропривреди, о заједничким активностима у области хидропотенцијала, петрохемије и нафтне индустрије, постало јасно да се Срби никад неће одрећи сарадње са матицом. Мучи га и порука одаслана из Бање Луке да Дрина није граница и да Срби никад неће пристати да изгубе свој идентитет и постану "Босанци", онако, како то прижељкује сарајевска политичка чаршија.

На крају, "помоћника бошњачког члана Предсједништва БиХ", очигледно, фрустрира што Споразумом о специјалним, паралелним односима Српске и Србије, како је то рекао и Војислав Коштуница у моменту његовог потписивања, "доприноси оживотворењу Дејтонског мировног споразума", који признаје БиХ, али као државу састављену из два ентитета, од којих је један Република Српска.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана