У Звечану и даље станују 24 српске породице из Свињара

Глас Српске 25.08.2007 00:00

Двије године смо спавали на стиропору јер ништа нисмо имали. Ни сада ништа немамо. Нема посла за нас, врата се затворе чим поменеш да си из Свињара, кажу мјештани Свињара

ЗВЕЧAН - У двије полузавршене стамбене зграде у центру Звечана, иза цркве Светог Николе између којих се налази огромна рупа пуна канализационих вода и фекалија, живе 24 српске породице из Свињара и других села које су побјегле послије мартовског насиља 2004. године. - Истоварили су нас на жељезничкој станици у Звечану и оставили нас да се снађемо. Чули смо за ове зграде и дошли. Двије године смо спавали на стиропору јер ништа нисмо имали - каже Славица Јовић док стоји поред смрдљиве баре изнад које висе каблови за струју. - Умало се нисмо запалили прије неки дан од ових каблова које смо сами спровели да бисмо имали струју. Ништа немамо. Нема посла за нас, врата се затворе чим поменеш да си из Свињара, додаје она. - Хтјели смо да сами спроведемо канализацију, али су људи из општине дошли и забранили нам. Бара се скупила јер су они ископали рупу. Струју смо морали да спроведемо преко каблова који висе са зграде. Желе да нас истјерају одавде, а ми немамо гдје да одемо - каже њен муж Љубиша Јовић. Мултиетничко село Свињаре, које се налази у близини Звечана, већински српског града, недавно је обновила косовска влада. Власници кућа се, међутим, жале на слаб квалитет обновљених кућа и на редовне провале и крађе. - Покрали су чак и мјерила за струју. Ништа нам није остало. Крали су чак и славине из кућа- причају становници Свињара који сада преживљавају у Звечану. У Свињару је прије мартовског насиља живјело 580 становника и било је 147 српских кућа. Сада у њему живи само Војислав Јовић са супругом, док избјегло становништво долази возом из Звечана сваког дана у 11 и ради у пољу до 15 часова. - Тада су безбједни, а ноћу као нису- подругује се Јовић док коси башту. - Ја се не осјећам угрожено. Безбједан сам, нико ми не пријети нити ме напада. Најближи комшија ми је Aлбанац - каже Војислав Јовић који је стриц Љубише Јовића из Звечана. На питање зашто се остали становници не врате у обновљене куће, Јовић одговара: - Aко кер окуси коску у граду, не враћа се у село. - Није све у безбједности. Ја се не осјећам угрожено, а патрола свакодневно има по селу - каже Војислав Јовић. Драгомир Симић из Свињара, који сада живи у зградама за интерно расељена лица у Звечану и чија тераса са које виси кабл за струју гледа на бару фекалија, каже да је годину дана живио у Свињару послије насиља и да се поново вратио у Звечан јер су га Aлбанци свакодневно терорисали. - Нећу да се вратим. Бојим се. Нико ми не гарантује безбједност- каже он у сузама. - Погледајте гдје живим, а немам гдје да одем. Милорад Радивојевић, лидер заједнице Срба из Свињара у Звечану, подијелио је новинарима списак инцидената у селу од 1998. године до данас у коме су наведени бројни напади, убиства, крађе и пљачке које су Aлбанци починили над српским живљем у Свињару. Косовска влада финансирала је обнову Свињара, а свега пет власника од 126 кућа је изјавило да је задовољно реконструкцијом. Због великог броја жалби, комисије су послате како би размотриле стање и све су извијестиле да је реконструкција лоше изведена и да таванице између спратова могу сваког тренутка да паду, наводи се у извјештају који је Радивојевић саставио на основу података Међународне организације за миграције, података НAТО-а, саопштења владе и изјава очевидаца. Полиција Косовска полицијска служба, која 24 сата дневно патролира Свињарем, тврди да у Свињару нема етничког насиља и да крађе и провале у празне куће нису етнички мотивисане, већ да лопови користе прилику како би украли што више.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.