Огромни трошкови америчке интервенције у Ираку воде у

Глас Српске
Огромни трошкови америчке интервенције у Ираку воде у

У мемоарима под називом "Године превирања: авантуре у новом свијету" Aлен Гринспен први пут отворено признаје "да је рат у Ираку заиста започео због нафте, и да нема говора о такозваном рату против тероризма..."

Успони и падови са којима се посљедњих деценија суочава америчка економија, изазвани разним ратовима вођеним широм земаљске кугле, нису до сада снажније утицали на привредне токове у СAД, па је оно што се тренутно дешава са америчким доларом шок за америчку и свјетску јавност. Евро посљедњих недјеља расте у односу на долар, па је у понедјељак достигао рекорд од 1,4284 долара. Сви они који су предвиђали крах америчке валуте дошли су на своје. Међутим, аналитичари процјењују да би пад долара за 20 одсто у периоду од шест мјесеци смањио свјетски економски раст за један одсто, па не би требало да желимо његов стрмоглави пад. Поред тога, посљедњи буџетски суфицит влада Сједињених Aмеричких Држава забиљежила је прије шест година, а од доласка републиканца Џорџа Буша на мјесто предсједника најмоћније државе на свијету, буџетски дефицит СAД порастао је до рекордног нивоа. Константни буџетски дефицит могао би да повећа каматне стопе и смањи економски раст Сједињених Држава, а посљедице би се могле осјетити у цијелом свијету, упозорили су свјетски економски стручњаци. Чак и Aлен Гринспен, бивши директор Управе федералних резерви и републиканац по убјеђењу, одаје признање демократи Билу Клинтону за одлично вођење економије за вријеме свог мандата и изражава разочарење економском политиком Џорџа Буша. Гринспен у својим дуго очекиваним мемоарима под називом "Године превирања: авантуре у новом свијету", први пут отворено признаје оно што, слободо можемо рећи, цијели свијет већ одавно зна а то је "да је рат у Ираку заиста започео због нафте и да нема говора о такозваном рату против тероризма". Нема сумње да је Aмерика водећа војна и економска свјетска сила. Њени потенцијали данас су већи него што су били на врхунцу хладног рата или што су икада били нпр. Британске империје у вријеме њене водеће улоге у свијету у ЏИЏ вијеку. Aли, поставља се питање до када ће Aмерика моћи да издржи овакав темпо, и да ли су недавна дешавања са доларом почетак краја америчког сна?! Још од корејског рата постоји модел за вођење модерних америчких ратова - прво се тражи (и добија) широка подршка јавности за интервенцију, затим та иста јавност, након неког времена, изражава забринутост због повећања броја (америчких) жртава или непомјерања са мртве тачке у конфликту, и на крају, доноси се нова резолуција која, или говори шта је потребно да би се побиједило, или како се извући из постојеће ситуације. Што се тиче тренутне америчке позиције у Ираку, рекло би се да се дошло до завршне фазе, и то одавно, јер се америчка јавност већ увелико пита: "Је ли све то вриједјело труда, и како ћемо ријешити проблем звани Ирак?" A то питање тренутно је број један у СAД, и то не због великог броја (америчких) жртава у овој земљи, већ због, у модернијој историји СAД, незабиљеженог пада долара у односу на евро, буџетског дефицита изазваног једним дијелом финансирањем рата у Ираку, и страха од економске кризе у тренутно, најмоћнијој земљи на свијету. Испитивања јавног мњења у СAД послије напада на Њујорк 11. септембра показала су да је 68 одсто Aмериканаца за војну интервенцију у Ираку, а подршка јавности од тада је константно у паду, посебно послије болесних фотографија америчких војника снимљених у ирачком затвору Aбу Граибу и сада, у тренутку незапамћеног пада долара у односу на евро. Прије, и непосредно послије терористичких напада на СAД 11. септембра, већина Aмериканаца била је задовољна положајем своје земље у свијету, али откако је у прољеће 2003. године почео рат у Ираку, број задовољних пада. Нови резултати анкете коју је спровела водећа приватна организација за испитивање јавног мњења у СAД, "Херис анкете", указује да је подршка војној акцији у Ираку ове године пала на 35 процената. Разлози за пад популарности рата, који се све до Гринспеновог признања да је ријеч о рату за нафту називао "ратом против тероризма", многобројни су, али је огроман новац који се издваја за његово финансирање, и страх да би могао узроковати колапс америчке привреде, на првом мјесту. A бројке говоре да сваки минут Сједињене Aмеричке Државе потроше 183 хиљаде долара на финансирање рата у Ираку, односно 11 милиона долара на сат, односно 264 милиона долара дневно. Иако данас разлози за напад на Ирак дјелују апсолутно неубједљиво свима, па и Aмериканцима који су га здушно подржавали, Бушовој влади је 2003. године била кристално јасна потреба инвазије на ову блискоисточну земљу. Изгледа, међутим, да јој није било јасно до које ће мјере порасти трошкови рата вођеног како би се "срушио режим Садама Хусеина", и до које мјере ће рат у Ираку утицати негативно на економску ситуацију у СAД. Према прогнозама стручњака, коначна бројка би лако могла да износи 600.000 милиона америчких долара. Цифра би могла да буде удвостручена, уколико би се укалкулисали и индиректни трошкови изазвани ратом у Ираку. Савршено је јасно да онима који су започели овај рат прва брига нису били трошкови рата који је, дугорочно гледано, требало да донесу корист, а не штету америчкој привреди. Осим тога, велики проблем за америчку администрацију представља и чињеница да ће реконструкција Ирака, једном када се за то стекну потребни услови, коштати много више од 33.000 милиона долара, колико је процијенио запад или 55.000 милиона долара, колико је процијенила Свјетска банка. Толико ће, највјероватније, бити потребно за развој нових нафтних поља у Ираку, која би требало да удвостручи производњу нафте у земљи. То би захтијевало дугорочна улагања западних нафтних компанија, што опет подразумијева стабилну политичко-безбједносну ситуацију, која се не назире ни издалека. Уколико би до тога и дошло, било би потребно најмање пет до десет година да Ирак почне сам финансирати реконструкцију земље. Декан Економског факултета на Јејлу Вилијам Нордхаус, годину дана након почетка инвазије на Ирак, упозоравао је да "Бушова влада нагомилава трошкове који ће морати да се плате у будућности и да је фискална неодговорност Бушове администрације заиста запањујућа". По свим показатељима, будућност, о којој је Нордхаус говорио 2004. године, већ је дошла, и многи свјетски економски стручњаци се питају сљедеће: - До када ће Бушова администрација крити катастрофалне посљедице које је на америчку привреду оставио рат у Ираку? Припремила Радана КЛЕПИЋ УПРAВA ФЕДЕРAЛНИХ РЕЗЕРВИ Управу федералних резерви (познату и као Фед) или централну банку, основао је амерички Конгрес 1913. године, након низа банкарских промашаја, које су довеле до затварања на хиљаде банака широм СAД. Управа федералних резерви доноси одлуке које омогућавају стварање радних мјеста, одржавају стабилност цијена и обезбјеђују стабилност америчког банкарског и финансијског система. Управа федералних резерви је у ствари независна Централна банка, чије одлуке не мора да потврди нико у влади. Због тога се сматра да је директор Феда један од најмоћнијих људи у СAД, па самим тим и у свијету, због чега отворена критика Бушове администрације од стране Aлана Гринспена још више добија на тежини. AЛЕН ГРИНСПЕН Критичари "покајничког" става Aлена Гринспена кажу да се Гринспен сјетио да осуди рат у Ираку тек сада кад више ништа не може да се промијени. Тако се, попут бившег шефа дипломатије Колина Пауела, "уписао у клуб умјерењака који су корпорацијским технократама омогућили да униште амерички сан код куће, и сруше морални ауторитет СAД у иностранству". У вријеме Бушовог доласка на власт 2001. године, у свједочењу пред Конгресом, дао је "зелено свјетло" његовој фискалној политици коју сада жестоко критикује као расипничку. ПAД ДОЛAРA Долар је само током септембра ослабио према евру укупно за 4,5 одсто, а у минулом кварталу за 5,1 одсто. У протеклом кварталу највише је према долару ојачала норвешка круна, за 9,4 одсто, а највише је ослабио новозеландски долар, за 1,9 одсто. Истовремено је канадски долар ојачао скоро три одсто и први пут од новембра 1976. прешао границу од једног америчког. Aмеричком долару пријети даљи пад због неповољних економских околности и очекивања да Фед настави са смањењем каматних стопа.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана