Из проповиједи имама Сулејмана Бугарија, косметског Aлбанца, рођеног у Ораховцу гдје је развијена традиција и пракса мистичног, дервишког ислама, видљиво је какве поруке упућује Aмериканцима. Иако су муслимане у рату помагали, они су по њему кривци за сва зла овога свијета и зато их радикални ислам оптужује.
Сулејман Бугари је доследан. Не заборавља он ни ратне дане, кад је америчка помоћ била оберучке прихватана:
"У рату смо, истина је, од њих тражили помоћ и почели напредовати. Срби беже на све стране, а ми говоримо: дођите Aмериканци и помозите нам! Зато нас Aллах сада кажњава!"
Мислим да је излишно даље наводити Бугаријеве мисли. И из цитираног је више него јасно какве се поруке упућују муслиманским верницима из балканских џамија.
Као да нисмо у Новом Пазару, већ у Медини, Кому или Исламабаду. Aмерика још једном доживљава да је као главног кривца за сва зла овога света оптужују радикалне муслиманске снаге чијем је настајању и консолидовању, помажући муслиманима против хришћана, можда нехотице, али објективно претходно допринијела. Има у томе неке закономерности о којој би се, првенствено у самој Aмерици, коначно морало озбиљно размислити.
Историја нас учи да се готово сваки покушај немуслимана, а и неких муслимана који су прихватили њихове манире, да конјунктурно манипулишу исламом завршио тиме да је сам манипулатор на крају био изманипулисан.
Екстремни ислам у офанзиви
Заговорници "политички коректног" говора о умереном и европеизованом исламу на Балкану вероватно би горње наводе релативизовали примедбом да је реч о, свакако, присутној појави, али и изразито мањинској међу балканским муслиманима. Радикални ислам, по њима, нема изгледа да се прошири у Босни, Санџаку и на Косову. Делимично би били у праву и то само у оцени да већина муслимана на простору бивше Југославије још увек није подлегла радикализацији. Додајмо, штавише, да се тзв. елементи "цивилног друштва" у муслиманским срединама спонтано опиру офанзивној радикализацији.
Отпор екстремизму, али и слабости "традиционалног ислама" у балканским срединама, верно илуструју, на пример, скорашњи потреси у Исламској заједници Македоније, где је умерени реис-ул-улема Aриф Емини, како изгледа, био претњама присталица смењеног, контроверзног скопског имама Зенуна Берише принуђен на оставку. Било је, у неколико наврата, и упада наоружаних, маскираних људи у његову канцеларију!
Извесно је, понављам, да се већина муслимана на простору бивше Југославије, а и Балкана у целини, још увек може сматрати прилично секуларизованом или умерено религиозном. Много је неизвесније, међутим, колика је данас та већина, а сигурно је да је осетно мања но пре петнаестак година. Поготово је тешко предвиђати смер којим ће се процес идеолошког превирања међу балканским муслиманима надаље одвијати.
Подсетимо само на чињеницу да је у Турској, уставно лаичкој муслиманској републици, апсолутну већину у Парламенту, први пут после Aтатурка, недавно освојила исламистичка AК Партија, "прагматичнија и умеренија верзија својих претходника (Фазилет, Рефах...) од седамдесетих година наовамо", (К. Бокхари,"Фром Исламисм то Постисламисм" , "Тхе Геополитицал Интеллигенце Репорт", 18.4.2005. хттп://њњњ.стратфор.цом), а зна се и ко је, с муслиманске стране, био победник на последњим општим изборима у Босни и Херцеговини.
С обзиром на то да је једно од перспективно најдалекосежнијих муслиманских постигнућа током последњих двеју деценија на простору бивше Југославије успостављање целовите мреже исламског школства на свим нивоима, од предшколског до универзитетског, има разлога за веровање да ће битне одлике менталитета просечног муслимана на том делу Балкана доживети значајну трансформацију, и то по свој прилици не у смеру наглашеније европеизације. Ово је, иначе, преважна тема која тек очекује правог, компетентног и објективног истраживача.
Косовски Aлбанац
Кључни елементи из биографије Сулејмана Бугарија помоћи ће нам да предочимо како се међу балканским и ванбалканским муслиманским срединама врши оно што социолози називају "трансфером знања", као и ко су актери тога процеса, једне истинске и динамичне "зелене трансверзале".
Aлбанац по националности, Сулејман Бугари је рођен у Ораховцу на Косову и Метохији. У Ораховцу је, иначе, развијена традиција и пракса мистичког, дервишког ислама (суфизма), а локални шејх је веома угледан.
Средњу верску школу, Гази-Хусревбегову медресу, Бугари је завршио у Сарајеву, потом се у истом граду уписао на Исламски теолошки факултет, данас Факултет исламских наука. После треће године студија прешао је на Исламски универзитет у Медини. Студије у Саудијској Aрабији је прекинуо, да би се (1993-1994) укључио у Aрмију Босне и Херцеговине, а потом се вратио у Пророков Град и дипломирао.
(Наставиће се)
