Поскупљење за лов у мутном

Глас Српске
Поскупљење за лов у мутном

У овом тренутку, максимално реално поскупљење хљеба могло би да се креће до 30 процената. Инспекцијски органи морају радикалније да реагују и не дозволе млинско -пекарском сектору да ради и понаша се како хоће, упозорио Сеад Јелеч

СAРAЈЕВО - Најављено повећање цијена хљеба и млинско-пекарских производа за 50 одсто је заиста апсурдно. Предузећа из области млинско-пекарске производње у БиХ, правдајући се поскупљењем пшенице на берзи, покушавају да лове у мутном. Не може бити ни говора о повећању цијена хљеба за исти проценат, за који је поскупјело жито. Напросто, удио брашна у коначној цијени хљеба износи између једне четвртине и једне трећине укупне цијене ове животне намирнице. Све остало су трошкови, попут соли и воде, који су занемарљиви. На све ово упозорио је јуче у Сарајеву секретар Удружења пољопривредника БиХ, Сеад Јелеч, на сједници Групације млинарске, пекарске и кондиторске индустрије при Спољнотрговинској комори БиХ, која је била посвећена актуелном стању у овом привредном сектору. Јелеч је истакао да би, у овом тренутку, максимално реално поскупљење хљеба могло да се креће до 30 процената. У садашњој ситуацији инспекцијски органи и надлежне институције морају радикалније да реагују "и не дозволе млинско-пекарском сектору да ради и понаша се како хоће". Према Јелечевим ријечима, млинско-пекарски сектор у БиХ обмањује јавност тврдњама да цијена финалних производа треба да расте у истом проценту као и цијена жита, с обзиром да је то основна сировина за производњу хљеба. Он је подсјетио да млинари и пекари у БиХ, тренутно, користе контингент од 150 хиљада тона пшенице, која је увезена у првих шест мјесеци ове године. - Та пшеница увезена је, додуше, по нешто вишим цијенама у односу на прошлу годину и због тога је било реално очекивати повећање цијена млинско-пекарских производа, али ни у којем случају не за 50 одсто - навео је Сеад Јелеч. Директор сектора привреде у Спољнотрговинској комори БиХ, Саво Марјанац, констатовао је на јучерашњем састанку да су цијене житарица у БиХ посљедњих дана енормно порасле и да је реакција млинара и пекара била логична. - За тону увезене пшенице прошле године требало је издвојити од 95 до 115 евра, док се њена садашња цијена креће између 230 и 235 евра по тони. Она се на берзи мијења из дана у дан - подвукао је Марјанац, додавши да повећање цијене сировине захтијева и поскупљење финалног производа и да би требало сагледати одакле може да се увезе пшеница која реално недостаје за несметано снабдијевање становништва у БиХ. Према Марјанчевим ријечима, БиХ у овом тренутку располаже са залихама од око 48 хиљада тона пшенице, а њене потребе на годишњем нивоу износе између 400 и 500 хиљада тона. Овогодишња домаћа производња је већ откупљена, али она може да задовољи свега око десет одсто потреба БиХ за овом житарицом. Према мишљењу предсједника млинско-пекарске индустрије при Привредној комори дистрикта Брчко, Мирослава Ћосића, "ова групација од Савјета министара БиХ очекује да укине царину од шест одсто на увоз житарица из трећих земаља". - Очекујемо од Савјета министара да организује увоз око 50 хиљада тона пшенице, колико је БиХ потребно у наредна три мјесеца - истакао је Ћосић. Он је додао да су тренутне залихе и у приватним и у државним млиновима - који су, такође, углавном приватизовани - "изузетно мале и да су довољне само за наредних петнаестак дана". Према извјештају Спољнотрговинске коморе, БиХ је током прошле године увезла пшенице и брашна у вриједности од 235,6 милиона марака, док је извоз износио 2,65 милиона марака. У првих шест мјесеци 2007. године увоз пшенице и брашна износио је 158,13 милиона, а извоз свега 1,08 милиона марака. Ж. ДОМAЗЕТ ЛAНЧAНA ЛОГИКA - Није тачно да је до повећања цијена пшенице дошло само због суше у окружењу, него и због поремећаја понуде и потражње ове житарице на свјетској берзи. Послије прошлогодишње жетве у Мађарској смо могли да купимо тону пшенице за стотину евра, док данас то не можемо да учинимо ни за 230 евра - нагласио је предсједник Удружења млинара при Привредној комори Републике Српске и сувласник и директор приједорске "Житопрераде", Зоран Кос. Он је додао да ће поскупљење кукуруза на тржишту, такође, негативно утицати на цијену пшенице. Кос је подвукао да су сва поскупљења ланчана и да једно прати друго. - Повећање цијене пшенице аутоматски подиже и цијену брашна. Морам рећи да ова поскупљења нису хир млинара, као што ни повећање цијена пекарских производа није хир пекара - закључио је Кос. БРЧAНСКИ СОЦИЈAЛИСТИ Социјалистичка партија у Брчком осудила је јуче одлуку млинара и пекара из дистрикта да повећају цијене хљеба и осталих пекарских производа за енормних 50 одсто, истичући да за тако нешто нема оправдања, јер овогодишња суша није у значајнијој мјери утицала на род пшенице. - Ради се о мегаломанским прохтјевима млинара и пекара и стварању екстрапрофита, јер је овогодишњи род пшенице од пољопривредника откупљиван по цијени од 27 фенинга по килограму - нагласио је на јучерашњој конференцији за новинаре предсједник Социјалистичке партије у Брчком, Вукашин Панић. Он је изразио разочарење што је одлука о поскупљењу хљеба и осталих производа од брашна на нивоу БиХ потекла управо из Брчког. Панић је подсјетио одговорне да на подручју дистрикта живи око сто хиљада становника, од којих њих само око три хиљаде прима плату из буџета, док је већина оних који не раде - пензионера, младих, пољопривредника и социјално угрожених - и који живе на ивици социјалне биједе. Лидер брчанских социјалиста је апеловао на Удружење млинара и пекара да сведе цијене хљеба у реалне оквире, а од Владе дистрикта затражио да донесе мјере којима ће спријечити удар на стандард грађана дистрикта. У БИЛЕЋИ ОД ЈУЧЕ СКУПЉИ ХЉЕБ МAРКA ЗA ВЕКНУ БИЈЕЛОГ БИЛЕЋA - У свим пекарама и продавницама на подручју општине Билећа од јуче је поскупио хљеб, па потрошачи за векну бијелог хљеба тежине 600 грама, умјесто досадашњих 80 фенинга, морају да издвоје једну марку. У складу са најновијим цијенама разних врста хљеба, у Билећи су поскупјеле и све врсте пецива, као и остали пекарски производи. Пекари у овој херцеговачкој општини, како тврде, нису се договарали о новој цијени хљеба, јер немају своје удружење. Међутим, они су прије неколико дана општини упутили допис са јединственим захтјевом за корекцију цијена хљеба навише за 20 фенинга по векни. Представници општинске управе су одобрили њихов захтјев, поручивши да ће им у најскорије вријеме доставити и писмену сагласност за то. На основу усменог одобрења пекари у Билећи су одмах повећали цијене хљеба, пецива и осталих пекарских производа. Они су навели да су разлози за најновије повећање цијена једне од основних животних намирница поскупљење брашна, као и најављена корекција цијена електричне енергије. Ш. AЛЕКСИЋ

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана