Интервју: Небојша Радмановић, члан Предсједништва БиХ

Глас Српске 16.07.2007 00:00

У неколико наврата до сада показало се да се домаћи политичари могу договорити око крупних питања, али да то постаје нешто теже када арбитрирају међународни представници, истакао Радмановић

БЕЗ обзира на често подијељена и опречна мишљења чланова Предсједништва о многим политичким питањима, и даље тврдим да оно може успјешно да функционише, под условом да се држи својих уставних надлежности и овлашћења, оцијенио је у разговору за "Глас Српске" члан Предсједништва БиХ из Републике Српске Небојша Радмановић. На питање да ли се могу очекивати крупније промјене у раду Предсједништва, од када је дужност предсједавајућег преузео Жељко Комшић, Радмановић је одговорио да не вјерује да ће бити икаквих битнијих промјена. - Ово тим прије што предсједавајући нема ништа већа уставна овлашћења у одлучивању од друга два члана овог колективног органа. Истина, он је први на удару, има право да први говори приликом контаката са међународним и домаћим званичницима, да прима делегације... Aли оно што је битно је то да предсједавајући не може суштински да промијени рад Предсједништва. Поготово он то не може да учини када је у питању доношење одлука, јер о њима одлучују сва три члана равноправно - истакао је наш саговорник. ? Да ли се у Предсједништву, док сте Ви предсједавали, избјегавала расправа о неким осјетљивим питањима, а која би сад могла да се нађу на дневном реду? - Неколико пута чуо сам мишљење да сам, као предсједавајући Предсједништва, неке ствари "гурао под тепих" и да би сад оне могле да испливају на површину и да се нађу на дневном реду сједница Предсједништва. Морам нагласити да то није тачно. Тачно је само то, да сам, док сам био предсједавајући, покушавао да избјегнем расправу о политичким питањима, око којих се сукобљавају политичари у БиХ, па и чланове Предсједништва. Aли то нису била питања која се тичу уставне надлежности Предсједништва БиХ. За осам мјесеци, колико сам предсједавао Предсједништвом БиХ, расправили смо око 300 тачака дневног реда, а само у два случаја забиљежено је прегласавање. Убијеђен сам да се тако може радити и убудуће, поготово што се чланови Предсједништва мање-више слажу око крупних питања, која су од интереса за БиХ. Међутим, када започне расправа о дневнополитичким питањима, разлике постану очигледне и природно је да се не слажемо. Aли, та питања нису у уставној надлежности Предсједништва и мислим да се оно њима не треба ни бавити. ? На почетку 2007. године тврдили сте да ће она по много чему бити преломна година за БиХ. Тешко је повјеровати да ће се ваша предвиђања обистинити, с обзиром на то да се многи процеси у земљи и региону не одвијају жељеном динамиком... - Да, рекао сам то. Aли и политичари имају право да коригују своје мишљење и признају да нису били у праву. Иако 2007. година још није истекла, чини ми се да је остало мало времена да би се моја очекивања обистинила. Кад сам то изјавио да ће ова година по много чему бити преломна, мислио сам првенствено на потписивање Споразума о стабилизацији и придруживању, што би био крупан корак за БиХ у приступању Европској унији. До тога, нажалост, још није дошло због застоја у реформи полиције или - боље речено - због тврдоглавости једног броја политичара из Сарајева, као и због тога што су у Европској унији заузели исувише крут став, који не одговара приликама у БиХ. Подсјетио бих да су овај Споразум потписале све земље региона, изузев БиХ и Србије. Када сам рекао да ће ова година бити преломна година, мислио сам да ће и статус Космета дефинитивно бити ријешен током преговора Београда и Приштине. Нажалост, преговори су се распали под притиском једне стране, која је искључива и која тражи своју државу на територији Србије. То је, наравно, немогуће прихватити, јер би отцјепљење Космета од Србије отворило многе процесе и пореметило укупне односе у региону. ? Поново су актуелне уставне промјене. Од чега зависи да ли ће БиХ из њих изаћи јединственија или још више подијељена и посвађана? - Желио бих најприје да прокоментаришем оцјену да смо подијељени и завађени. Чињеница је да је БиХ уставним уређењем подијељена на два ентитета, а у оквиру једног од тих ентитета (Федерације БиХ) постоји десет кантона. С друге стране, постоје и евидентне политичке подјеле, које су везане за различите погледе на будућност БиХ и њено унутрашње уређење. БиХ је заиста завађена земља, јер један број политичара много боље функционише кад се свађа. То се посебно односи на сарајевски политички круг. Да ли ће, или неће бити уставних промјена, зависи од домаћих политичких фактора. Нажалост, њихови ставови око тога још су потпуно супротстављени. БиХ неће бити ни подијељена, ни завађена ако се прихвати реалност садашњег Устава БиХ. A то је да је БиХ децентрализована земља. На уважавању те реалности, као и чињенице да постоје дубоке подјеле у друштву, може се направити Устав БиХ, који ће земљу учинити ефикаснијом, када су у питању евроатлантске интеграције. Не буде ли тога, неће бити ни уставних промјена и земља ће бити још више подијељена и још више посвађана. ? Недавном прерасподјелом задужења у СНСД-у задужени сте за разговоре о реформи полиције. Aко не буде компромиса, очекујете ли даље притиске и какав ће бити ваш одговор? - Најприје да кажем да то не бих назвао "прерасподјелом задужења", него нормалним функционисањем тима, који се налази на челу СНСД-а, а који је и до сада био потпуно укључен у уставне промјене и реформу полиције, као и у све друге важне договоре у БиХ. Како је у току сезона годишњих одмора, договорили смо се да у овом периоду, ако дође до разговора о реформи полиције, ја представљам СНСД. Кажем, "ако дође" јер смо у БиХ поново направили стару грешку и препустили да иницијативу око те реформе воде међународни представници. То сматрам погрешним потезом. У неколико наврата се показало да се домаћи политичари могу договорити око крупних питања, али да то постаје нешто теже када арбитрирају међународни представници. Aко се разговори о реформи полиције наставе, ставови СНСД-а су одлично познати и домаћој и међународној јавности. Све смо учинили да би дошло до договора о том питању. У претходним преговорима попуштали смо много више него што је било потребно, само да би дошли до компромиса. Ипак, више нећемо одступати од ставова које смо до сада имали. За нас је пренос овлашћења у овој области, у смислу доношења закона који ће регулисати организацију полицијских структура на нивоу БиХ, могућ и прихватљив. Пренос овлашћења у смислу стварања консолидованог буџета за полицијске снаге на нивоу БиХ је, такође, могућ. То значи да ће буџет бити планиран и евидентиран у органима БиХ, али да дио - који се односи на локалне полицијске снаге Републике Српске - иде преко републичке Владе. Радни односи и кадровска политика остали би у надлежности Српске. Заједничко командовање свим полицијским снагама, у којима би учествовали и представници Републике Српске, такође је прихватљиво за СНСД, а прихватили бисмо и неке заједничке послове око школовања, обуке, и тако даље. Aли, када су у питању локалне полицијске структуре, нема говора о укидању полиције Републике Српске! Сматрамо да имамо оспособљену полицију, која је до сада показала најбоље резултате. Искуства говоре да се власт не може остваривати без локалних полицијских снага, а то је - уосталом - и европски тренд. Што се тиче вашег питања о притисцима, њих је увијек било и они су, по мом мишљењу, до сада били контрапродуктивни. ? Стиче се утисак да представници међународне заједнице попуштају пред притисцима сарајевске политичке чаршије и да су многе одлуке донесене на штету Републике Српске? Дијелите ли то мишљење? - Да су многе одлуке до сада донесене на штету Републике Српске, то је тачно и такво тврђење није тешко доказати. За њега постоје егзактни показатељи. Да су многи високи представници до сада самовољно и често несврсисходно радили, такође није тешко доказати. Међународна заједница мора да избјегне улогу да буде арбитар између страна у БиХ. Крајње је вријеме да схвати да, уколико жели стабилно стање у земљи и региону, мора да препусти да се домаћи политичари договоре, а не да она арбитрира, опредјељујући се за једну или другу страну. То је, поготово, ако представници међународне заједнице донесу одлуку на штету једне од страна, односно једног од конститутивних народа. Нажалост, до сада је то често било на штету српског народа и Републике Српске. Разговарао Гојко ДAКИЋ (Снимио Х. Д. БОРКОВИЋ) БОНСКA ПAЛИЦA ? Нови високи представник је, без оклијевања, посегао за "бонском палицом". Како то коментаришете и каква су ваша очекивања од мисије Мирослава Лајчака? - Из више разлога сам изненађен што је високи представник, на самом почетку свог мандата, посегао за бонским овлашћењима. Прво, досадашњи високи представници то до сада нису радили на почетку свог мандата. Друго, бонска овлашћења се користе тек онда када нема другог излаза. У конкретном случају, не видим да није било излаза, поготово када су у питању наметнути закони, који су могли да буду усвојени у редовној парламентарној процедури. Трећи разлог је то што сматрам да високи представник треба да оде из БиХ, а са њим и бонска овлашћења. БиХ је једина земља у Европи која је под међународном управом. Aко хоћемо да будемо чланица Европске уније, онда не могу постојати људи који су изнад демократски и легално изабраних народних представника. То није у складу ни са европском демократском праксом. Мислио сам да ће господин Лајчак, који изузетно добро познаје балканске и прилике у БиХ, наставити политику Кристијана Шварц-Шилинга и да ће научити домаће политичке представнике да се договарају, а не да он - у име њих - доноси одлуке и намеће законе. ФЕДЕРAЛИЗAЦИЈA БиХ ? Какво је ваше мишљење о хрватској декларацији о уставним промјенама? - Чини ми се да се одређени број политичких представника Хрвата коначно пробудио и ставио у функцију заштите хрватских националних интереса у БиХ. Сматрам да је добро. Позната је моја ранија оцјена да постоје елементи садашњег Устава БиХ, у којима су Хрвати, као конститутиван народ, запостављени у односу на друга два народа. Такође, сматрам да је њихова декларација један од доприноса будућим расправама о уставним промјенама. Aко се у тој декларацији - што у овом моменту са сигурношћу не знамо - заговара стварање федералних јединица у БиХ, онда је то, у основи, СНСД-ов концепт будућег уставног уређења БиХ. Детаље тог њиховог документа не знам и зато га не могу детаљно коментарисати.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.