Узддуж и попријеко: (Ни)шта нас не смије изненадити

Глас Српске 20.09.2007 00:00

Пише Синиша ДAВИДОВИЋ

AКО је вјеровати Уставу БиХ, онда је Парламентарна скупштина БиХ надлежна за сљедеће: а) Доношење закона који су потребни за спровођење одлука Предсједништва или за вршење функција Скупштине по овом уставу; б) Одлучивање о изворима и износу средстава за рад институција БиХ и за међународне обавезе БиХ; в) Одобравање буџета за институције БиХ; г) Одлучивање о сагласности за ратификацију уговора; д) Остала питања која су потребна да се проведу њене дужности, или која су јој додијељена заједничким споразумом ентитета. Признајем да одавно нисам имао сувопарнијег и досаднијег увода у оно што хоћу да кажем. A хтио бих рећи да ме већ годинама копка питање да ли Парламент БиХ дела у складу са Уставом БиХ... Јер, кад горе наведено прочитам, испада да су уставне дужности и надлежности Парламента БиХ да брине искључиво о томе како и колико требају бити напуњене јасле заједничких нам институција у Сарајеву. Јер, све остало је скоро па немогуће извршити: Који то и какав закон донијети на основу одлуке Предсједништва, када се Харис Силајџић редовно не слаже ни са једном, или, још редовније има неке своје, посебне и само њему разумљиве одлуке? Како ратификовати уговоре које сутра један Свен Aлкалај прогласи неважећим? Остало је, дакле, да се парламент БиХ позабави преосталим, Уставом назначеним дужностима. Да одлучује о правима на плате и додатке посланицима и њиховим обавезама да исте редовно троше, а нарочито увећавају. Јер, за све остало су надлежни ентитети, бар тако је написано. Додуше, ентитети путем заједничког споразума могу одлучити да Парламенту БиХ повјере неки послић, тек тако да не стоји "онако", или да својим расходима не боде очи пореским обвезницима... Бар тако је, како већ рекох, написано. Међутим, државни нам се парламент претходних година толико провриједнио и неочекивано "захолцао", не чекајући на те "безвезне" сагласности, односно споразуме између ентитетских парламената. A претходно постојање оваквих споразума је једини уставни основ за доношење закона којима се уставне надлежности са ентитета преносе на институције БиХ. Но, нагло "разрађени" парламентарци су током претходног периода развили способности да уставни основ за доношење БиХ закона пронађу у свему другом осим у Уставу БиХ. A системом (не)легалног прегласавања у уставно-правним комисијама оба дома, могуће је изнаћи чак и уставни основ за, на примјер, доношење закона о формирању подморничке базе на Сокоцу... Без обзира што о томе не постоји, нити уопште може постојати одговарајући споразум између ентитетских, све сувишнијих парламената. Тако се од институције која по Уставу практично и не ради ништа, Парламент БиХ претворио у веома радно тијело које ради свашта. A о чему и те како треба повести рачуна код распакивања априлских и осталих веселих пакетића уставних реформи. Јер ништа нас не смије изненадити. Осим нас самих, и наших "рођених" уставних судова...

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.