Када ће прорадити робнотранспортни центар у Добоју

Глас Српске
Када ће прорадити робнотранспортни центар у Добоју

Формирањем логистичког центра у Добоју биле би онемогућене досадашње малверзације и примјена различитих стопа за опорезивање и царињење робе у овој регији, истакла Сања Јовић

КОМИСИЈA за економију и социјалну политику Европске уније 2006. године донијела је препоруку, на основу које сви облици транспорта робе на простору Уније морају да буду оптимализовани и интегрисани, како би били обезбијеђени ефикасније пословање робнотранспортних компанија, бржи проток робе и услуга, заштита животне средине и смањење укупних трошкова превоза роба. Иако нас још не обавезују препоруке ЕУ, посебно не у области транспорта робе, у Републици Српској одавно постоје иницијативе за оснивање робнотранспортних логистичких центара, који би подигли ефикасност транспорта робе, те имали позитиван ефекат на укупну пословну климу у Српској и БиХ. Развојем мреже ових центара у Републици Српској и Федерацији БиХ били би створени предуслови за реализацију технолошко-економских и еколошких циљева макро и микродистрибуције добара. Тачније, такви центри омогућавају оптимализацију транспортних, шпедитерских, царинских и свих других послова на путу робе од испоручиоца до коначног корисника. Поред тога, развојем оваквих логистичких центара били би створени предуслови за успјешну и ефикасну кооперацију друмског и жељезничког транспорта. На тај начин били би створени предуслови да транспортна предузећа буду измјештена из ужих градских језгара, што би увелико побољшало квалитет живота у урбаним срединама. Један од зачетника идеје о оснивању робнотранспортног центра у Републици Српској, власник добојске шпедитерске компаније “Интершпед”, Милко Гогић, за “Глас Српске” је рекао да би један такав центар у Добоју представљао значајну карику у процесу између макро и микродистрибуције. - Основни циљ формирања оваквог логистичког центра, и то баш у Добоју, је обједињавање свих битних логистичких дјелатности у дистрибуцији и транспорту. Овај ефекат међусобног повезивања остваривао би се тако што би и понуђачи услуга и корисници РТЦ-а били на једној локацији - истакао је Гогић. Према његовим ријечима, РТЦ Добој користила би предузећа локалног друмског и даљинског саобраћаја, шпедитерске организације, предузећа за складиштење робе са различитом структуром и намјеном, као и увозна и извозна предузећа са помоћним службама. У склопу овог центра налазили би се и терминали интегралног транспорта, жељезница са робним и индустријским колосијецима и пратећим делатностима, складишта, царинске зоне... - Све наведене повољности тешко да би игдје могле да буду сконцентрисане, сем у Добоју, који је стратешка раскрсница путева, робе и транспортно-инфрастуктурних комуникација - истакао је Гогић. Он је нагласио да се на подручју добојске регије највећи број увезене робе, а посебно аутомобила, тренутно царини и опорезује у неким другим, импровизованим центрима, као што је Тешањ. - Управа за индиректно опорезивање БиХ толерише двије стопе опорезивања, па велики број грађана ове регије, сасвим разумљиво, своје обавезе измирује тамо гдје су стопе ниже, у Тешњу - навео је Милко Гогић. Један од житеља Добоја, који је желио да остане анониман, рекао је за наш лист да је недавно свој аутомобил оцаринио у Тешњу. - Тако сам уштедио око двије хиљаде марака. Што бих некоме поклонио тај новац, кад може да остане у мом џепу - рекао је он. На основну само овог примјера није тешко закључити да се из Српске у Федерацију на овај начин на годишњем нивоу прелије више стотина хиљада марака. Да не говоримо о простору, који је због различитих пореских стопа отворен за разне облике манипулација и малверзација. - Формирањем робнотранспортног центра у Добоју биле би онемогућене досадашње малверзације и примјена различитих стопа за опорезивање и царињење робе у овој регији. Ниво услуга био би подигнут на европски ниво, а грађани би имали логистички центар којим бе се поносили. Треба нагласити да би у њему било отворено најмање сто нових радних места, на којима би били запослени високостручни и високообразовани кадрови, што би и те како било од користи како за сам град Добој, тако и за читаву регију - истакла је директор “Интершпеда”, Сања Јовић. Иако је ово предузеће испоштовало законом прописану процедуру око оснивања РТЦ-а, овај логистички центар још није почео са радом. Зашто? Скупштина “Интершпеда” је још 2004. године донијела одлуку о оснивању робнотранспортног центра. Наредне године Скупштина акционара “Жељезница Српске” одлучила је да оснује заједничко предузеће - Друштво са ограниченом одговорношћу - под називом Робнотранспортни центар Добој. Ове одлуке “Интершпеда” и “Жељезница” прихватила је и Скупштина општине Добој у септембру 2005. године. Међутим, тадашњи премијер Српске, Перо Букејловић (који је на ту функцију дошао са мјеста предсједника Управног обора “Интершпеда”!) није хтио да да сагласност за формирање овог центра, иако је као предсједник УО такву одлуку раније потписао. - Од тада до данас само чекамо одлуку Владе, па да кренемо са послом. Уздамо се у оперативност и прагматизам садашњег предсједника Владе и надамо се да ће он дати сагласност да започнемо са реализацији овог значајног привредног пројекта - нагласио је Милко Гогић. Б. ГРУЛОВИЋ РОБНИ ХОТЕЛИ - Логистички центри у Европи су “робни хотели” са пет звјездица. Регија Добој задовољава све критеријуме из студије оправданости и изградње једног оваквог центра - нагласио је носилац израде “Студије оправданости логистичког центра Добој”, доц. др Милорад Килибарда.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана