Руси на све начине покушавају да сазнају ко ће бити Пут
Глас Српске
Руси на све начине покушавају да сазнају ко ће бити Пут
Како традиционални алати изборног предсказивања, истраживања јавног мњења, панел групе и телевизијске дебате, нуде малу или никакву помоћ, Руси кренули другим путевима у откривању ко ће им бити сљедећи шеф
МОСКВA - Покушаји да се прочитају мисли Владимира Путина су постали нека врста кућне радиности ових дана у Москви док
се Руси зноје над "Питањем 2008": Ко ће бити сљедећи предсједник?
Избори су почетком идуће године, али сви знаци указују да ће
одлучујући глас бити убачен много раније, кад Путин каже кога би волио за насљедника.
Како традиционални алати изборног предсказивања - истраживања јавног мњења, панел групе и телевизијске дебате - нуде малу или никакву помоћ, Руси су кренули другим путевима у откривању ко ће им бити сљедећи шеф.
Таблоид Твој Дењ питао је једног француског видовњака.
Високотиражна "Независимаја Газета" биљежи на првој страни како је Путин позвао првог замјеника премијера, Сергеја Иванова, да му се придружи у кабини комбајна током посјете једном пољопривредном добру.
Чињеница да му се Путин топло обратио надимком "Серјожа" била је довољна за лист да унаприједи Иванова у чин претендента на насљеђе.
Друга теорија која кружи медијима је да ће нови предсједник имати густу косу. Теорија је заснована на анализи руске историје од Лењина до данас која доказује да су сви шефови Кремља који су ћелавили увијек бивали замијењени косматим насљедницима.
Aли, овај пут теорија није од неке помоћи јер готово сви од озбиљно могућих насљедника имају бујну косу.
Кремљолози се хватају за сламку, јер друго немају. Шта више, сви могући такмаци поричу да желе да буду предсједник.
- Ми не знамо ништа- наводи Ројтерс Вадимира Прибилоског, шефа аналитичке групе Панорама. - То је као туча булдога испод тепиха- каже он позајмљујући Черчилов опис совјетске политике.
- Aли, у Стаљиново вријеме, лешеви су избацивани напоље. Сад све остаје испод тепиха- каже Прибилоски.
Зашто су руски избори тако тешки за предказивање? Путин каже да ће бирачи имати прилику да изаберу његовог замјеника слободним и поштеним гласањем, исто као и у свакој другој земљи.
Aли, ту је и дуги чинилац. Прошломјесечно истраживање центра Левада показује да ће 42 одсто Руса сигурно гласати за било ког кандидата кога подржи масовно популарни Путин. Даљих 34 процента кажу да ће можда учинити исто.
Зато се сматра да је права предсједничка кампања увелико у току, у ходницима Кремља, између Путина и високих чланова власти око имена личности коју ће Путин јавно да подржи.
Важно је тачно погодити. Нарочито за тајкуне који су процвјетали, дијелом, зато што су уживали политичку заштиту под Путином.
Посљедњи пут када се предсједник мијењао, неколико њихових колега "олигарха" побјегло је из земље, а један, петролејски милијардер Михаил Ходорковски, завршио је у сибирској тамници.
Да би покрили опкладе, многи тајкуни се убрзано повезују са више него једним од водећих такмаца. Неколико их је ушло у савјетнички одбор министарства одбране који је основао Иванов, тренутни фаворит за Путиново насљеђе.
- За нас је то игра - каже један руски новинар. - Aли за њих
(олигархе) је смртно озбиљно. Они могу да изгубе све.
Прва фаза
Руски предсједник Владимир Путин изјавио је да је нова радарска станица у близини Санкт Петербурга прва фаза великог програма противваздушне одбране, преносе руске агенције, пренијела је Срна.
- Ово је први корак великог програма у овој сфери који ће бити спроведен до 2015. године- рекао је Путин у Санкт Петербургу. Он је додао да је то прави модерни развој оружаних снага, много ефикаснији и много поузданији.
Радарска станица типа "вороњеж" налази се у селу Лектуси, око 50 километара сјеверно од Санкт Петербурга и она је у функцији од децембра 2006. године и може да надгледа територију између Сјеверног пола и Aфрике.
Русија је и раније најавила да ће појачати своје системе противваздушне одбране као одговор на америчку иницијативу постављања ракетног штита у близини руских граница.
СAД желе да поставе пресретаче ракета и радарски систем у Пољској и Чешкој, као заштиту од ракетних напада "лоших држава" као што су Иран и Сјеверна Кореја.
