Мој град: Шта то бјеше Источно Сарајево!?

Глас Српске 20.09.2007 00:00

Жељка ДОМAЗЕТ

ИСТОЧНО СAРAЈЕВО - Источно Сарајево ових дана слави 14 година своје борбе за опстанак. Источно Сарајево и данас покушава да домаћој и међународној јавности докаже да није ријеч само о граду који тек настаје и да у њему не живе људи који су "тек сишли с гране". Неће се становници Источног Сарајева наљутити уколико се некоме отме злурада опаска да се и овдје населила "свакојака калакотра". Но, они су за неку другу причу... Нису они ти који слушају хор Духовне академије, не прате спортске успјехе "Славије", не знају они колико овај град има факултета, магистара и доктора, не знају они ни како је и зашто овај град настао. Не знају, а требали би знати... Источно Сарајево је много више од грађевина које тек ничу. У њему живе људи који збијају шале о томе како данас градом који су оставили харају они који се изувају испред трамвајске станице. Знају да је тамо са друге стране Враца много "умотаних", који лице покривају да се не би погледали отворених очију. Много је тамо тишине у којој се не дише пуним плућима. У Источном Сарајеву живе "протјерани и понижени", они који знају и чувају традицију Старе православне цркве на Башчаршији. Због тога су саградили и цркву Светог Ђорђа са ове стране Враца. Због тога и храм на Вељинама и Војковићима. Ова плућа града, како их је назвао митрополит дабробосански, сабирају све вјернике и сарајевске Србе расуте по Источном Сарајеву, али и оне који о својој вјери полугласно зборе у федералном дијелу овог града. Данас је Источно Сарајево велико градилиште у грађевинском, духовном и културном смислу, али... Неријетко се у Источном Сарајеву чује и покоја ријеч сумње да ли ће град опстати и да ли ће новим уставним рјешењима поново да се прекраја. Маказе су, ипак, у рукама оних који кроз Источно Сарајево само пролете у бијесним аутомобилима и о овом граду не знају ништа.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.