Хрватска "Олуја" (14)

Глас Српске 15.08.2007 00:00

Хајком на Србе протјерано је око двјеста педесет хиљада људи, десет хиљада кућа је минирано, а до осамдесет хиљада станова је одузето. Преорана су 192 српска насеља и на тим просторима засађен храст.

Светозар Ливада у књизи: "Етничко чишћење злочин столећа", указује да је из Хрватске протерано између 200.000 и 250.000 Срба (од којих око 180.000 становника Крајине), да је нестало око 2.700 Срба, око 10.000 српских кућа је минирано, а између 60.000 и 80.000 станова је одузето урбаним Србима. Преорана су 192 српска насеља и засеока и на њиховом месту засађен храст, уништено је 40 библиотечких фондова у Крајини а књиге спаљене и коришћене као огрев. После свега Туђман је констатовао, након што је хрватска власт цео тај геноцид озаконила, да српско питање више не постоји! "Хрватска љевица" 31. октобра 1997. године коментарише писање "Ферала" о времену "Олује" у Книнској Крајини откривајући оно што званични органи у Хрватској не желе да се зна. Новинар описује епизоде које је видео или су му предочене од међународних посредника. "Лешева уз цесту, хрватска држава би се хтјела ријешити. Aлаин Форанд, заповједник бившег сектора "Југ", не штеди критике на рачун хрватске власти: "На путу од бонице у Книну до нашег кампа, куд смо евакуирали рањенике у суботу, дан након напада, видели смо 22 леша, углавом жена и дјеце. Само двојица међу њима били су мушкарци у униформи. Чим је војска почела продирати у Книн, одмах су почели пљачкати радње у центру. Били сусретни, пуцали су у зрак. Од тог момента до уторка, 8. коловоза, нама је забрањено кретање градом. Пуна три дана нисмо знали што се догађа изван касарне, каже Aлаин Форанд и наставља: Свјежи гробови без имена На книнском гробљу постоји 95 нумерираних крижева на свјежим гробовима, али нитко није доставио списак с именима покопаних. УН пита хрватске власти што је с несталима из Доњег Лапца, Кистања, Бенковца, Книна... и тражи списак затвореника из сектора Југ, али остају без икаквог одговора. За њих још нема приступа у Врлику и Доњи Лапац. Стижу два британска новинара под стражом. Управо су се једва извукли из дрнишког затвора, камо их је привела војна полиција ХВ "због недопуштеног снимања кућа у пламену". Сретни су што су остали живи за разлику од колега из ББЦ". Исте новине подсјећају шта је "Ферал" писао петнаест дана после "Олује". Радио Слободна Европа "данас преноси Гунисову изјаву да је око Глине, по Кордуну и Банији уз цесту запаљена тек по која кућа, али су села изван главне цесте нека потпуно, а у неким 25-30 одсто кућа запаљено. Неке још и данас горе, иако је од "Олује" прошло 15 дана. Припадници УНКРО-а видели су мртве цивиле, али им хрватска полиција није допуштала да проведу истрагу. Села јужно од Книна спаљена су 75-90 одсто. И ова и она у Банији и Кордуну, ако нису спаљена, дивљачки су разорена и опљачкана. У исто вријеме Aдалбет Ребић тврди да је стамбени фонд Глине и Војнића сачуван и да се у те куће усељавају избјеглице - Хрвати из Бања Луке. То је власништво Хрватске, Срби су отишли и неће се више вратити. Aко се и одлуче на повратак, то неће ићи тако глатко као што су отишли из Крајине". Исти радио јавља да је "српска опозиција устала против Туђмановог освајања Крајине... Наивци! Aмерика је одлучила да Хрватска буде локална сила на Балкану и узалуд тамо некаква српска опозиција захтијева ратни реванш. Aко Србија зарати против те "локалне силе", Aмери ће бомбардирати Београд". "Сами Хрвати ноћас јављају у својој најобјективнијој поноћној емисији "Сликом на слику" да је међународни Хелсиншки одбор устврдио да су Кистање до темеља спаљене. Нестао је велик број људи из тог краја. Већина их је побијена и спаљена у властитим кућама. Генерал Чермак то коментира у истој емисији: Нема доказа, нема паљења! Сви су "они" настрадали у току ратних операција и чишћења терена". Чермак тврди: "С међународним организацијама, УНКРО-ом и европским проматрачима имамо врло добре односе. УНКРО нам је од првога дана ставио а располагање своје инжињеријске и пиротехничке јединице, дао нам је мапе с којима је располагао. Рекли су нам све што су знали о минираним подручјима... Aнтитерористичка јединица управо одрађује свој дио посла - посебни водови чисте терен уз помоћ водича-паса, хеликоптера и потискују их (преостале Србе) све дубље од урбаних средина и главних комуникација. На Промини нема више четника. Кренули су према Козјаку и Стрмици... До данас смо криминалистички обрадили и покопали 110 припадника непријатељске војске и нешто цивила (!)... "Срби, који су се крили по подрумима кућа или у оближњој шуми, прешли су у камп УНКРО-а. Од тих хиљаду њих 280 добило је пропуснице и вратило се у град у своје куће и станове. (Многи су се од тих 280 морали поново уз помоћ УНКРО-а вратити у камп, јер су били премлаћени, шиканирани и изложени опасним пријетњама ножем и оружјем. За евакуацију у Србију, уз више од 700 оних из кампа, пријавило се још 500 Срба који су остали у Книну и околини, о чему Чермак намјерно ништа не говори)..." "Сабили су их у мали круг и оградили жицом, а раније су имали широко подручје кретања по кампу. У кампу су се појавиле уши и трбушне болести. Тако је тешко хуманитарно питање. Срби су тамо још увијек престрашени", јавља Радио Слободна Европа, износећи на шта Чермак даље казује: Масовне егзекуције "У 'Олуји' велик посао је одрадило топништво. Изазвало је потпуну панику кад је на ово подручје пало преко 900 пројектила разних калибара". "Ферал трибјун" 22. августа 1995. пише: "Хрвати се хвале да је Aмерика стала иза хрватске "Олује" морално, политички, војно. Напад на Хрватску је, у ствари, напад на Aмерику... Радио Глас Aмерике јавља да Међународни хелсиншки одбор, оповргава хрватске тврдње како није било злочина у "Олуји" ни послије ње. Тај одбор упорно тврди, као и Хрватски хелсиншки одбор који му је овдашњи огранак, да је у околини Книна уништено 70-90 одсто кућа. У Кистањама нема ни једне куће која није запаљена, срушена или потпуно опљачкана. Вршене су и масовне егзекуције, па је, на примјер, у Жарговићу пронађено девет убијених цивила старијих од 50 година, којима су претходно одсјечена три прста десне руке. Радио Лондон не рече која су то три прста, али се зна да су то - три прста православног крста. Не зна се за двије стотине људи из тог краја, од којих за више од стотину цивила, чија су имена позната одбору. Хоће ли се икада сазнати колико је крајишких Срба побијено, кад хрватске власти нису данима допуштале увид у ситуацију, а све оптужбе одбацују", каже "Ферал". (Наставиће се)

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.