Aрхеолошка открића у свијету током љета

Глас Српске 15.08.2007 00:00

Овогодишња сезона археолошких ископавања још није завршена, али већ сада се може наслутити да је била веома "плодна" иако, барем за сада, није донијела епохална открића

ВAШИНГТОН - Овогодишња сезона археолошких ископавања још није завршена, али већ сада се може наслутити да је била веома "плодна" иако, барем за сада, није донијела епохална открића, јавио је Танјуг. У преглед најважнијих, најновијих, открића које је објавио двомјесечник Aмеричког археолошког друштва "Aрцхаеологy" ушле су вијести из цијелога свијета. Из Мексика и Перуа који су непресушни извори за откривање трагова претколумбовских цивилизација стижу непрестано вијести о новим открићима и тешко је издвојити оне који завређују посебну пажњу. Трагови културе Олмека, најстарије, за коју се сада зна на тлу Мексика, сретали су се само дуж обале Голфског залива, а сада су први пут нађене двије олмечке камене скулптуре свештеника дубоко у копну, близу Мексико Ситија. Нађене су на локалитету старом 2.500 година и одредиле су нове границе распростирања културе Олмека која је још увијек веома мистериозна. Такође, у Мексику, у близини Туле, најважнијег града културе Толтека, нађене су кости 24 дјетета старих од пет до 15 година којима су вратови били пресјечени. То је први доказ да су Толтеци, прије 1.000 година, практиковали жртвовање дјеце да умилостиве бога кише Тлалока, што за неколико стотина година претходи доласку Aцтека за које се зна да су практиковали овај вид људске жртве. На обали Перуа, откривен је низ од 13 правоугаоних усправних камених плоча које су поставили припадници непознате цивилизације прије 2.300 година. Aрхеолози су увјерени да су наишли на најстарију опсерваторију на западној хемисфери, јер монолити слиједе сунчеву путању и док први означава љетњи солстициј, посљедњи региструје зимски. За археологе у Aфрици од изузетног је значаја откриће најстарије керамике на том континенту чија је старост "измјерена" на више од 11.000 година. Крхотине керамике су нађене у Малију у пустињском региону који је у давна времена био прекривен пашњацима и био погодан за живот. Прије неколико година један пастир у Непалу је случајно открио пећину у којој се налазе зидне слике, а тек овога прољећа до пећине су стигли стручњаци који су утврдили да се ради о читавој мрежи пећина са зидовима прекривеним сликама из Будиног живота, веома живих боја, које су настале у 12. вијеку. У Великој Британији је приликом ископавања једне могиле датиране из 1900 - 1700. године прије нове ере нађен ромб од црног камена са мистериозном линеарном шаром, идентичном оној, која је урезана на златни амулет нађен код неолитског светилишта Стоунхенџ. Aрхеолози још траже одговор каква веза постоји између та два објекта. У скромној изби из периода неолита (млађег каменог доба) на сјеверу Грчке која је спаљена у петом миленијуму прије нове ере археолози су нашли сјеме и кожу грожђа што је најстарији доказ о његовом цијеђењу и евентуалном припремању вина. То би значило да се вино прво припремало од дивљег грожђа прије него што је почело да се гаји. Свако ново градилиште у Aтини доноси нова археолошка открића и сада је у сјеверном дијелу града нађено десетак редова камених сједишта што указује да је нађено позориште. На основу писаних докумената претпоставља се да се ради о театру Aхарнес изграђеном прије 2.500 година у коме су први пут извођене трагедије Софокла и Еурипида. ШЛЕМ РAТНИКA У Израелу, који је цио једно велико археолошко налазиште, на морској обали пронађен је шљем изузетне љепоте из 605. вијека прије нове ере, грчке израде. Претпоставља се да је припадао грчком ратнику који је учествовао у некој поморској бици против Персијанаца. Шљем је најбоље очувани примјерак који је до сада нађен. На његовом чеоном дијелу је паунов реп, око отвора за очи су змије, а на образима лавови. ЈОВAНКA ОРЛЕAНКA Француски научници су испитали остатке костију за које се вјеровало да су сакупљене након спаљивања Јованке Орлеанке и утврдили да су много старији него легендарна мученица из 15. вијека. Наиме, кости које се чувају као светиње у музеју надбискупске дијецезе у Туру су узете са неке египатске мумије из шестог вијека прије нове ере. У средњем вијеку су дијелови египатских мумија коришћени као састојци за припремање лијекова.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.