Годишњица хрватске агресије на западнокрајишке општи

Глас Српске 18.09.2007 00:00

Обиљежавањем ове годишњице Влада Српске жели да упути снажну поруку домаћој и међународној јавности да уколико постоји спремност народа и власти да се брани и одбрани отаџбина, да се то може и учинити, нагласио Радомир Граонић

КОЗAРСКA ДУБИЦA - Одбрана западнокрајишких општина од хрватске агресије величанствена је битка коју су извојевали борци и народ козарских и поткозарских општина. Ово је јуче у Козарској Дубици рекао Радомир Граонић, замјеник предсједника Одбора за његовање традиција ослободилачких ратова, отварајући јавну трибину "Одбрана западнокрајишких општина од хрватске агресије у септембру 1995", која је одржана у дубичком Дому културе. Према његовим ријечима, исход ове битке пресудно је утицао да Република Српска опстане у садашњим границама. - Није више тајна да су дијелови међународне заједнице, у сарадњи са државним врхом Хрватске и врхом муслиманско-хрватске федерације, договорили да 18. септембра 1995. године војнички нападну западнокрајишке општине - истакао је Граонић. Он је нагласио да је Влада Републике Српске, преузимајући на себе улогу организатора обиљежавања одбране западнокрајишких општина, жељела да упути снажну поруку домаћој и међународној јавности да уколико постоји спремност народа и власти да се брани и одбрани отаџбина, да се то може и учинити. - Ова јавна трибина је заиста један велики школски час, час историје, на којем је још једном наглашено како се брани и како је одбрањена Република Српска 1995. године. Одбранили смо је онда, одбранићемо је и данас - поручио је Граонић. Предсједник Борачке организације Републике Српске и командант одбране Козарске Дубице у септембру 1995. године, Пантелија Ћургуз, подсјетио је на догађаје из тог времена и нагласио да су тих судбоносних дана војска и народ Козарске Дубице, Градишке, Костајнице и Приједора извојевали велику побједу, која је опредијелила сва каснија дешавања на овим просторима. - Удружене снаге војске Хрватске и такозване Aрмије БиХ тада су себи ставиле у задатак да са ових простора протјерају српски народ, након чега је, према њиховом плану, требало да буде извршена такозвана "мирна реинтеграција" - рекао је Ћургуз. Он је нагласио да је Војска Републике Српске, која је тада била распоређена на овим просторима, спријечила хрватску војску у извршењу тих намјера, чиме је на неки начин привољела међународну заједницу да приступи потписивању Дејтонског споразума. - Само у та два дана, 18. и 19. септембра 1995. године, у ове четири западнокрајишке општине погинула су 104 војника и цивила, док је неколико стотина војника и цивила рањено - навео је Ћургуз и додао да се материјална штета процјењује на неколико стотина милиона марака. Остоја Барашин, војни аналитичар из Бања Луке, истакао је да су припреме за напад на западнокрајишке општине почеле мјесец дана раније. - Подсјећам да су нападу хрватске војске на ове крајеве претходила НAТО бомбардовања стратешки важних положаја на Козари и околини Добоја - рекао је Барашин и нагласио да је Војска Републике Српске блиставом побједом обезбиједила услове за успјешне преговоре о завршетку рата. Обраћајући се учесницима трибине, Јанко Велимировић, начелник Одјељења за истраживање ратних злочина у Секретаријату Владе Српске за сарадњу са Хашким трибуналом, рекао је да је Тужилаштву БиХ поднесен извјештај за ратне злочине који су почињени на овом подручју 18. и 19. септембра 1995. године. - Очекујемо да Тужилаштво БиХ адекватно одговори, односно да прихвати тај извјештај или да га врати на дораду. Проблем је што су починиоци ратних злочина држављани Хрватске, што отежава доношење одлуке пред којим судом ће се процес одвијати - рекао је Велимировић. Велимировић је додао да су општине Нови Град, Костајница и Козарска Дубица најавиле подношење тужби против Хрватске за почињену материјалну штету у току агресије пред неким од међународних судова. Он је додао да за злочине које је Хрватска војска починила током агресије на западнокрајишке општине до данас формално нико није одговарао, иако је први извјештај о ратним злочинима против цивилног становништва надлежним институцијама поднесен још 1995. године. О догађајима из септембра 1995. године говорили су и Душан Ђенадија, командант борбене групе Баљ и Владимир Мирић, борац тадашње 11. пјешадијске бригаде Војске Републике Српске. На трибини је речено да су хрватске снаге 18. и 19. септембра успјеле да на два мјеста пређу ријеку Уну, код Новог Града и Козарске Дубице, и тако пробију граничну линију одбране. Према подацима команданата тадашњих јединица Војске Српске, у изненадној агресији учествовали су припадници Друге гардијске бригаде Хрватске војске звани "Громови"... По бруталним убиствима цивила остала је упамћена ударна јединица Друге гардијске бригаде, позната под називом "Црне мамбе". М. БAТОС ДУБОКA ЈЕ УНA РИВЕР На трибини је премијерно приказан документарни филм "Дубока је Уна ривер", аутора Раде Мутића, који говори о одбрани поткозарских општина од хрватске агресије. Осим симулираних играних сцена, филм обилује и сценама из филмских архива Војске Републике Српске и Хрватске војске. Продуцент филма је Борачка организација Републике Српске, а реализован је уз помоћ и подршку Министарства рада и борачко-инвалидске заштите и Министарства унутрашњих послова. Централна манифестација обиљежавања годишњице одбране западнокрајишких општина одржаће се данас у Спортској дворани у Козарској Дубици. На челу Организационог одбора је Бошко Томић, министар рада и борачко-инвлидске заштите. ПРЕДСЈЕДНИК ЈЕЛИЋ Предсједник Републике Српске Милан Јелић присуствоваће данас у Козарској Дубици обиљежавању 12. годишњице одбране западнокрајишких општина од хрватске агресије. Из Кабинета предсједника Јелића саопштено је да ће се централна свечаност обиљежавања одржати у 13 часова. Прије тога, у 12 часова, Јелић ће положити вијенац на Спомен-крст жртвама хрватске агресије, а пола сата касније разговараће са начелником општине Козарска Дубица Бранком Бараћем. М. Џ.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.