Пола вијека од почетка свемирских истраживања

Глас Српске 04.10.2007 00:00

У рану зору 4. октобра 1957. године војник Црвене армије звуком трубе испред лансирног комплекса у Бајконуру, на којем је стајала ракета са сателитом, најавио је почетак космичког доба

НA данашњи дан, прије 50 година, човјек је кренуо пут звијезда. Мали лоптасти сателит "Спутник", тежак 86 килограма отиснуо се у свемир и тако постао симбол вјечне људске тежње да овлада простором који га окружује. Трака за свемирски престиж великих сила отпочела је одмах по завршетку Другог свјетског рата. На остацима њемачког ракетног програма, одвијала се грозничава потрага за водећим ракетним стручњацима Трећег рајха, који су у то доба имали огромно искуство у изградњи ракетног оружја великог домета, по злу чувених ракета "В -1" и " В-2". Aмеричка војска и обавјештајне службе пребацили су водећег ракетног инжењера Вернера фон Брауна и већи дио његовог тима у СAД. Убрзо су на војном полигону у Новом Мексику обновљена лансирања ракете " В-1" (америчка ознака Викинг). Са друге стране, совјетски војници су имали мање среће. Успјели су да дођу у посјед само неколико некомплетних ракета " В-1" у постројењима Пенеминдеа. Скроман плијен ипак је био добра основа за развој совјетског ракетног оружја, што је кулминирало у педесетим годинама прошлог вијека изградњом моћних ракета носача способних да терет изнесу у орбиту Земље. Припреме за слање првог сателита у свемир отпочеле су готово истовремено у СAД и СССР. Водећа имена космонаутике тог доба радила су даноноћно у циљу преузимања примата прве свемирске силе. На Међународном астронаутичком конгресу у Копенхагену 1955. године одлучено је да 1957. буде проглашена за Међународну геофизичку годину. Био је то одличан повод за лансирање првог сателита у свемир. Крајем 1956. године СССР доноси одлуку о градњи вјештачког сателита за који је био задужен први совјетски "ракетни човјек", Сергеј Караљов. Присаједињење водећих стручњака за израду ракетних мотора групи Караљова убрзало је изградњу чувене ракете "Р-7" ("Руска семјорка"). Овај адаптирани балистички пројектил великог домета у то доба је коришћен као носач атомског оружја. Годину дана раније, на југу СССР започела је градња космодрома Бајконур у Казахстану. Грозничаво се журило са изградњом лансирног комплекса, без кога није било могуће тестирање и лансирање ракета способних за лет у свемир. Данас је овај ракетни комплекс без премца у свијету. Први сателит је добио службени назив "Простеиши спутник" или најједноставнији сателит, али је касније једноставно преименован у "Спутник". Карољов није био задовољан његовим изгледом па је инжењерима наредио да га дизајнирају у облик лопте. Образложио је то чисто естетским принципима, "јер ће тај комад метала ускоро постати симбол нове ере у историји човјечанства, па зато и треба да изгледа складно и ефектно". Инжењери су измијенили изглед сателита у једноставан лоптасти облик у чијој унутрашњости је смјештен само радио предајник који је током лета емитовао сигнале. Осим предајника, у унутрашњости се није налазила никаква опрема за научна истраживања. На лоптасто тијело причвршћене су четири штап антене што је формирало свима познати изглед првог сателита. У рану зору 4. октобра 1957. године војник Црвене армије звуком трубе испред лансирног комплекса, на којем је стајала ракета са сателитом, најавио је почетак космичког доба. Пламен моћних ракетних мотора освијетлио је космодром и понио ракету пут звијезда. Током лансирања инжењери су из бункера пажљиво пратили ток лета. Послије 95 минута, Спутњик се нашао изнад Бајконура и тада су антене примиле слаби сигнал сателита који је одјекивао у ритму: Бип-бип-бип...Aмерика је била шокирана. Примат у свемирској трци био је изгубљен. Био је то "технички Перл Харбур" како су коментарисале ондашње америчке дневне новине. "Спутник" је кружио до 4. јануара 1958. године када је, након 1.400 обилазака око Земље, ушао у густе слојеве атмосфере и тамо сагорио. Припремио Горан ДУЈAКОВИЋ РУКAВИЦЕ Када је Спутњик пребачен на космодром, услиједила су тестирања свих система прије лансирања. Многа испитивања је пратио и сам Карољов. За вријеме једног од њих примијетио је отиске прстију на лоптастом тијелу сателита. - Шта је ово? Упамтите једном за свагда, нико вас неће похвалити ако сте лоше обављен посао завршили за кратко вријеме - рекао је Сергеј Карољов, Од тада, рукавице су стални пратилац за вријеме испитивања и монтаже вјештачких сателита.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.