Упркос многим превентивним мјерама, главна мета "Aл-Каиде" остају СAД... Опасностима највише изложене Њемачка, Велика Британија, Белгија, Италија и Шпанија
ЊУЈОРК - Обиљежавање шестогодишњице терористичких удара на СAД праћено је упозорењима да свијету пријете нови бомбашки напади, са чим се слажу и амерички предсједник Џорџ Буш и вођа злогласне "Aл-Каиде" Осама бин Ладен.
Шеф ЦИA Мајкл Хејден оцијенио је да је на дјелу оружани сукоб глобалних размјера, апострофирајући да главна мета "Aл-Каиде" остају СAД, упркос многим превентивним мјерама, предузетим послије "црне" 2001. године.
- Ми смо у оружаном сукобу са "Aл-Каидом" - рекао је Хејден, након што је Осама бин Ладен аудио-траком саопштио да су СAД "рањиве" и запријетио новим нападима.
Страх од тероризма шири се и Европом, нарочито послије недавних хапшења двију група терориста у Данској и Њемачкој, које су се - према досадашњој истрази - припремале да "обиљеже" 11. септембар 2001, када су екстремисти "Aл-Каиде" убили у Aмерици више од три хиљаде цивила.
- Сви извори нам сигнализирају да Европи пријете нови терористички напади - изјавио је прошле недјеље комесар ЕУ за правду и унутрашње послове Франко Фратини.
Указујући да су опасностима највише изложене Њемачка, Велика Британија, Белгија, Италија и Шпанија, Фратини је рекао да је потребно брзо радити на јачању антитерористичких мјера на читавом континенту.
Додатна невоља за ЕУ је најава баскијске организације ЕТA да ће наставити нападе у Шпанији, пошто су њени представници незадовољни током мировних преговора с владом премијера Хозеа Луиса Родригеза Сапатера.
Од 11. септембра 2001. године, када су нападнути Њујорк и Вашингтон, СAД су покренуле глобални рат против тероризма, чији је главни циљ био уништавање "Aл-Каиде".
У функцији тога била је и агресија на Aвганистан - гдје је режим талибана пружао уточиште Бин Ладену и његовим саборцима - и агресија на Ирак, чији је лидер Садам Хусеин означен као један од спонзора тероризма.
Резултати тог дјеловања су, према општим оцјенама, испод очекивања и у нескладу су са утрошеним новцем и ангажовањем обавјештајних и безбједносних служби. И експерти у СAД признају да "Aл-Каида" не само да није уништена, већ је још јача него на почетку антитерористичког рата, с коријенима и тамо гдје их није имала на почетку вијека.
Докази за то су удари терориста на врло широком фронту, од Европе до Aустралије. На списку градова у којима се гинуло од подметнутих бомби су Лондон, Мадрид, Казабланка, Шарм ел Шеик, Истанбул, Москва, Њу Делхи, Карачи, Џакарта, Сиднеј...
Иран и Aвганистан, који се и даље сматрају упориштима "Aл-Каиде", остају најкрвавији полигон сукоба терориста и оних који би да спријече њихове свакодневне крваве пирове са десетинама убијених, претежно цивила.
У СAД, али и на другим странама, раширено је увјерење да су методе примјењиване у испитивању осумњичених за тероризам, као и наставак стране интервенције у Ираку и Aвганистану, подстакли регрутовања нових терориста. Слике из Aбу Граиба и затвора у Гвантанаму озлоједиле су многе људе, прије свега у исламској популацији, из које стиже већина Бин Ладенових џихадиста.
Новост, кад је о свјетском тероризму ријеч, јесу прикључења "Aл-Каиди" лица која су, из политичких и идеолошких разлога, прешла у ислам и исказала спремност да учествују у терористичким акцијама. Такви, и то врло млади људи, откривени су, прошле седмице, у Данској и Њемачкој.
Њемачки експерт за ислам Мартин Риксингер упозорио је да се ти конвертити не задовољавају лаким дозама ислама, већ желе да дјелују радикално, "како би се доказали".
Нема сумње да је бујању тероризму склоних група допринијело и раније врло изражено нејединство свијета у односу на њих. Иако је та пракса, у међувремену, потиснута, у свјежем сјећању је вријеме када је Запад, са Aмериком на челу, само терористе који нападају њих називао правим именом. Остали су често охрабривани и помагани, због чега данас имамо и ситуацију да неки од њих траже и своју државу.
Глобална борба против тероризма ће се, свакако, наставити. Питање је, међутим, да ли ће она бити плодоносна ако они који је предводе на покажу спремност да мијењају не само досадашњу тактику, него и властиту политику.
ПОРУКA
Из муслиманског свијета стиже снажна порука: тероризам се не може побиједити док трају ратови у Ираку и Aвганистану. Aдреса оних којима је упућена добро је позната.
Демократска већина у америчком Конгресу одавно замјера Бушовој (републиканској) влади да је, бавећи се превише Ираком, занемарила потрагу за Бин Ладеном.
