Хирургија 21. вијека

Глас Српске 15.08.2007 00:00

У "Зотовићу" посебно обучени тим стручњака једини у БиХ изводи компјутерски асистирану хирургију кољена... Јуче и прекјуче обављене прве три операције

БAЊA ЛУКA - У Заводу за физикалну медицину и рехабилитацију "Др Мирослав Зотовић" у Бањој Луци, посебно обучени тим стручњака почео је да ради, такозвану, компјутерски асистирану хирургију кољена. Оваква операција, за сада, не изводи се нигдје у БиХ, осим у поменутом Заводу. Примјеном ове специфичне методе заокружене су све врсте операција, које се данас у модерној свјетској ортопедији раде на кољену, а које могу да се изведу у Заводу "Др Мирослав Зотовић". Двије овакве операције у Заводу су обављене у понедјељак, а једна јуче. - Ради се о потпуно новој методи, која је - практично - метода 21. вијека. У оквиру ње, уз помоћ компјутера, одређујемо тачан положај имплантата, у овом случају у зглобу кољена. Значи, да бисмо избјегли све могуће грешке, које се могу појавити приликом механичких мјерења у процесу уградње имплантата у зглоб кољена, користимо рачунарски систем и то је та компјутерски асистирана хирургија - изјавио је јуче послије операције начелник Ортопедске службе у Заводу, специјалиста ортопедије и трауматологије прим. др Славко Манојловић. Три пацијента, која су оперисана новом методом, старости су између 60 и 70 година. Јучерашња пацијенткиња, Д. П. из Прњавора, има 63 године. - Самостално смо, у два дана, урадили три операције и то без помоћи колега са стране. Резултати су одлични, а очекујемо да ће и опоравак пацијената бити такав. Послије 120 класично урађених имплантација вјештачког зглоба кољена, дефинитивно ћемо прећи на нову хируршку методу - нагласио је прим. др Манојловић. Према његовим ријечима, постоперативни ток послије примјене ове методе је као и код класичне операције. Разлика је у већој прецизности уградње, а љекари очекују да ће и имплантати дуже трајати. - Овакве операције не раде се нигдје у БиХ. Ова метода је прилично млада на простору бивше Југославије. Лани су почеле да је изводе колеге у Србији, у Хрватској је почела да се примјењује ове године, а у Словенији прије годину и по - навео је прим. др Манојловић. Он је додао да се посебан тим хирурга Завода припремао пуних годину дана у Холандији и Њемачкој, а потом је набављена и потребна опрема за извођење оваквих операција. - Пацијенти, осигураници републичког Фонда здравственог осигурања, не купују имплантате. Значи, Завод је све то регулисао са Фондом. Иначе, једна протеза на тржишту кошта између три и по и четири хиљаде марака - рекао је начелник Ортопедске службе у Заводу "Др Мирослав Зотовић". Он је подсјетио да у Заводу раде врхунску протезу кољена, као и ону за кук. У протекле три и по године урадили су 550 имплантата за кук. Тренутно је на чекању 35 пацијената за имплантацију вјештачког зглоба кољена и 45 за уградњу вјештачког зглоба кука. - Настојимо да збринемо све наше пацијенте у периоду до два мјесеца. Пацијента позивамо у Завод дан прије операције - појаснио је прим. др Славко Манојловић. Р. ШКОНДРИЋ УСПЈЕХ A колико су љекари Завода успјешни, свједочи и примјер Ћелебије Смајловић из Котор Вароша. Она је имала тежак упални процес на кољену и, практично, била је непокретна. Прије двије године оперисана је и ходала је на штакама. - Код овог пацијента морали смо да сачекамо да прођу сви параметри, који су говорили да постоји инфекција. Када је то прошло, прије три мјесеца, класичном методом, уградили смо јој вјештачки зглоб кољена. У понедјељак је примљена на рехабилитацију и сада, ево, хода без помагала - рекао је прим. др Славко Манојловић. Смајловићева је захвалила др Манојловићу и љекарској екипи, који су јој помогли, не кријући срећу што се осјећа добро и што хода без штака.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.