Firerov štab (21)

Glas Srpske 10.07.2007 00:00

Pokušaji njegovih najbližih saradnika da pregovaraju sa saveznicima da se bar djelimično spasi Treći rajh, bili su uzaludni i za Hitlera razočaravajući zbog saznanja da su to činili mimo njegovog znanja.

Misleći da će, možda, spasiti glavu ako uspe da preuzme vlast od firera i tako sebi otvori mogućnost za pregovore sa zapadnim saveznicima, Hajnrih Himler je tražio ljude s kojima će o tome razmeniti mišljenje. Devetnaestog aprila 1945. vodio je razgovore s ministrom finansija Šverin fon Krosigom, dok je Šelenberg ubeđivao ministra rada Franca Seldea. Svi su se na kraju složili da Hitler treba da napusti svoj položaj i da njegove dužnosti preuzme Himler, čiji je osnovni zadatak bio da zaključi "častan mir". I ova nova zaverenička grupa, bila je suviše daleko od stvarnosti kao, uostalom, i njeni prethodnici. Da bi izvršio državni udar, na koji je bio rešen, Himler je želeo da još jednom proveri spremnost saveznika da stupe sa njim u pregovore. Odmah posle napuštanja kancelarije Rajha, 21. aprila, uveče, Himler se sastao sa Šelenbergom. Prema već dogovorenom planu, obojica su se uputila u sanatorijum Hoenlihen u predgrađu Berlina. Tu ih je sačekao grof Bernadot. Pošto mu je Himler potvrdio svoje obećanje u odnosu na koncentracione logore i jevrejske logoraše da im se neće ništa dogoditi, zamolio ga je da njegove predloge o zaključenju "časnog mira" prenese generalu Ajzenhaueru, izrazivši želju da se sa njim i sastane. Bernadot je uporno odbijao ovaj Himlerov zahtjev, ubeđujući ga da njegova funkcija nije politička, te da prema tome ne postoje mogućnosti da on igra ovakvu ulogu. Na kraju su se rastali bez ikakvih pozitivnih rezultata. Himler je, međutim, bio uporan. Bio je svestan da mu je ovo jedina šansa da spase glavu. Zato ni u kom slučaju nije hteo da je ispusti. Saznao je da je Bernadot posle sastanka odlučio da preko Libeka otputuje u Švedsku. Da ne bi izgubio ni časak dragocenog vremena, uputio je Šelenberga avionom u Libek, sa zadatkom da zadrži Bernadota do njegovog dolaska. Cilj mu je bio da preda Bernadotu i svoje pismene predloge o uklanjanju Hitlera i obustavljanju neprijateljstava, na šta se već bio konačno odlučio. Pošto je stigao u Libek Šelenberg je utvrdio da je Bernadot već prešao dansku granicu i da se nalazi u Apeldornu, severno od Flenzburga. Ipak, pošlo mu je za rukom da stupi u telefonsku vezu sa Bernadotom i da ga privoli da dođe na sastanak na dansko-nemačkoj granici u Flenzburg. Upotrebivši svu svoju diplomatsku veštinu, Šelenberg je jedva uspeo da nagovori Bernadota da se vrati u Libek, gde ga je čekao Himler. Sastanak su održali 23. aprila u 23 časa, u podrumu švedskog konzulata, pri svetlu sveće. Posle petočasovnih razgovora, Bernadot je pristao da Himlerove predloge za separatni mir prenese svojoj vladi, uz napomenu da bi ona jedina mogla odlučiti da li će se nacistički zločinci, koji su prebegli u Švedsku izručili saveznicima ili ne. Pored ovih predloga, Himler je preko Bernadota poslao i lično pismo ministru inostranih poslova Švedske Kristijanu Ginteru, u kojem ga moli za intervenciju isključivo kod zapadnih saveznika. Trumanova izjava od 24. aprila isključila je svaku mogućnost separatnog mira i delimične kapitulacije Trećeg rajha pokopavši tako sve Himlerove nade. U međuvremenu je saznao da su po Hitlerovom naređenju zbog izdaje ubijeni neki nacistički funkcioneri. Tako je otpala mogućnost da se vrati svom fireru. Međutim, tih dana i sam Hitler nije više verovao da bi išta moglo, makar i delimično, da spase Treći rajh. Dvadeset trećeg aprila saopštio je svojim saradnicima kojima je bio okružen u bunkeru: "Rat je izgubljen... ja ću se ubiti". Vest o Geringovoj izdaji prosto ga je izbezumila. Psovao je i kažnjavao izdajnike. Opkoljavanje Berlina od strane trupa Crvene armije završeno je 24. aprila, ali je Hitler još uvek gajio nade u "armiju Venk", koja je trebalo da oslobodi opkoljeni grad. Ostale su samo nade, jer "armija Venk" više nije mogla da probije obruč oko Berlina čije su se preostale zgrade i dalje rušile pod udarima i eksplozijama sovjetskih granata. U želji da spase svoj život, bunker je, 25. aprila, napustio i Hitlerov ađutant i "šurak" general Fegelajn, ali su ga esesovci, prema Hitlerovom naređenju, brzo pronašli i, kao zarobljenika, vratili u bunker. BBC je objavio 28. aprila vest agencije Rojters iz Stokholma da je Himler, preko grofa Bernadota, ponudio zapadnim saveznicima uslove za kapitulaciju Trećeg rajha. Za to vreme trupe Crvene armije osvajale su ulice Berlina i približavale se Potsdamer placu, spremajući se za poslednji juriš. Sva ova zbivanja imala su presudan uticaj na Hitlerovu poslednju odluku koja je ubrzo i usledila. Pošto je naredio da u dvorištu kancelarije Rajha streljaju Fegelajna, pozvao je jednog činovnika da ga te noći venča sa njegovom dugogodišnjom ljubavnicom, Evom Braun, a zatim se sa jednom od svojih sekretarica povukao u radnu sobu i izdiktirao joj svoje oporuke. U prvoj je, pored ostalog pisalo: "Gering i Himler su se, bez obzira na to što mi nisu ostali verni, teško ogrešili o zemlju i narod, tajno pregovarajući s neprijateljem bez mog znanja i odobrenja i pokušavali da se protivzakonito domognu vlasti". Obojica su bili isključeni iz stranke, lišeni činova, funkcija i dostojanstva. Za svoga naslednika Hitler je odredio admirala Denica. U drugoj, ličnoj oporuci, Hitler raspoređuje svoju imovinu, a zatim piše: "Ja i moja supruga odabrali smo smrt, kako bismo izbegli sramotu svrgnuća ili kapitulacije. Želimo da nam tela budu spaljena tu gde sam u toku dvanaest godina obavljao najveći deo poslova služeći svom narodu". Hitler i Eva Braun su 30. aprila u 15 časova i 30 minuta izvršili samoubistvo. Hitler je sebi pucao u usta, a Eva je ispila otrov. Oba leša su izneta iz bunkera, polivena benzinom i spaljena. Ovakvu odluku doneo je i Gebels. Pošto je naredio lekaru, stalno prisutnom u bunkeru, da injekcijama usmrti njegovo petoro dece, potražio je jednog esesovca i zamolio ga da njegovoj supruzi i njemu ispali metak u potiljak. Tako je sutradan iz bunkera izneto još sedam leševa. Istoga dana uveče bunker su napustili i ostali. Pošto je prethodno uputio radiogram Denicu, u kome ga obaveštava o svome dolasku, Borman je pokušao da se probije kroz položaje crvenoarmejaca, ali bez uspeha. Prema poslednjoj i zvaničnoj verziji Borman je poginuo i nemačke vlasti su ga, najzad, proglasile mrtvim. (Nastaviće se)

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.