Свијет око нас: Сертификовани бар

Глас Српске 21.06.2007 00:00

Пише Микеле AЛТAМУРA

НЕКAДA давно да би се добио посао, требали сте бити синови "некога", или препоручени од истих. Данас је такозвани демократски систем одредио свим онима који се баве администрацијом да провјере своје запослене да ли имају или не, одређени "сертификат" за посао за који су већ добили дипломе. Боље речено, данас ако немате сертификат, нисте нико и ништа, пошто вам је неопходан као доказ да сте интелигентни или глупи. Једна новинска агенција ме замолила да направим истраживање везано за удружења која издају овакве сертификате. Тако сам, господо моја драга, открио да ако желите да оснујете неко удружење у Aмерици или Енглеској није вам потребно ништа осим компјутера, а то све ће вас коштати само 100 долара. За тај ситни новац могу вам направити лијепе сертификате, дипломе, писма препоруке, све оно што вам служи да уоквирите и украсите вашу канцеларију. Хербалајф је једна од таквих фирми које продајући своје производе по свијету, причају приче на "научним основама" мултилевела. Ето, то је та наука која вриједи више ако ви купите и након тога убиједите још троје, а онда то троје ... још троје. Питамо се да ли су таква удружења и ти произвођачи сертификовани од стране државних института и специјализованих комисија? Ова лажна удружења се називају Универзитети, а посљедњи такав сам видио у Лондону на периферији, у једној згради, гдје ни просјаци не би жељели да се настане. И у Бањој Луци постоје удружења која тврде да су призната од стране амбасада. Без полемике, занима ме шта представља амбасада у случају признавања дипломе коју издаје неко удружење када се зна да су за то надлежне одређене државне институције и државни универзитети, а не оне причалице које бацају маглу у очи. Aко вам и даље наставе причати приче, замолите их љубазно да вам све то напишу и потпишу, може се десити да то одбију, управо зато што знају колико обмањују људе. Чудна америчка удружења која тврде да имају канцеларије, причајући вам о томе у великом стилу, коштају 50 долара заједно са свим професорима и научницима. Ма дајте молим вас! Боље би било да сједе кући и не наносе штету свом друштву, али не, они се труде да вам објасне властите идеје тако да их ни ви сами не можете разумјети како би вам на крају дали диплому или вас сертификовали, иако ни сами не знате гдје вам се то касније може признати. У Aмерици емигрантима нико и не гледа дипломе, сертификате и папире када траже посао ... једино их занима шта неко зна да ради. Гледајући тако разочаране младе људе са свим тим папирима у рукама који не служе ни чему, испред оних са краватама који се праве важни са својим школама за које нико није ни чуо, који чине дио маркетиншке тактике "како боље преварити, а да те не открију". Нажалост, многе су успјели убиједити да су им ти сертификати потребни. Исто то вам могу продати и на Универзитету Српска оф Лондон, или и оном Српска оф Aмерика. Потребне су нам само двије заставе и можемо да продајемо сертификате свим оним добрим студентима. Све ми то личи на причу о масонима, који облаче мантиле и стварају ритуале. Можете ли само замислити неког господина у годинама који облачи мантиле масона изговарајући одређене фразе након чега се грли са пријатељима који се називају маестри. Не можете ни замислити да неко плаћа да би га неко називао масоном, а сви ти велики умови трошили су новац зарађен у ратовима, или приватизацијама који су на крају завршили у рупи у некој банци са дуговима. Будите пажљиви са оваквим лажним организацијама које узимају новац и називају себе национал, стратешки , федерални, универзитет, оне који вам нуде науку само кад треба да платите. Данас, нажалост, на универзитету Бањој Луци, мјесту које треба да буде кључ нашег система и мјесто на коме многи могу да кажу НЕ, неки сједе у бару док их студенти чекају да буду испитани. Студенти путују километрима на испите чекајући професора који након не зна се колико кафа одлучи да помјери рок за испит неки други дан, па онда поново тако..... Државни универзитет је кључ наше науке која одлази свакодневно негдје вани да би добила сертификате које нико не призна, а не остала овдје гдје је заиста валидна. Ко сноси највећу кривици у томе? Ко је одговоран и саучесник у оваквој дугогодишњој образовној агонији? Зашто су приватне школе пуне, а не представљају никакве Институције? Они који их фаворизују дају само још један бод у овој образовној превари. Једина институција у свој овој збрци сертификата, је универзитет. Они који представљају универзитет у бару нису ништа друго него саучесници свих страних "сертификатора" који као гладни пси чекају остале да се приближе њиховом тањиру. Ова културна и политичка дегенерација није ништа него посљедица генералног недостатка културе. Aко се сви ти сертификати траже негдје вани и на неком другом мјесту, питање је какав је онда наш образовни систем који тражи памет негдје другдје, а не овдје у својој земљи. Сви ти системи који нам долазе извана нису ништа друго него компјутерски програми гдје и највећа незналица, која зна користити компјутер, може постати "неко". У сваком моменту компјутер вам каже гдје сте погријешили и без сертификата. Врло је једноставно оптужити политичаре за корупцију, или неке како су немају појма ни о чему, али ви који сте продали све те силне сертификате, нисте ли можда урадили исто као и они који су од нечега жељели направити бизнис? Дакле, драги моји професори, желите ли и ви сертификат најбољег бара у Бањој Луци?

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.