Сарајевска полиција за 14 дана добила више лажних дојава о бомбама него за претходне двије године

"У марту је било 11 лажних дојава, једна у згради Кантоналног суда у Сарајеву и десет у средњим школама на подручју Кантона Сарајево. Полиција сваки пут изађе на терен, евакуише зграду и изврши контрадиверзини преглед (КДЗ). О сваком случају је обавијештено Кантонално тужилаштво у Сарајеву", казали су нам из МУП-а КС.

Током 2017. године запримљено је осам лажних дојава о бомбама, а починиоци су идетификовани у два случаја и против њих су предузете мјере предвиђене Кривичним закон Федерације БиХ. Годину раније сарајевска полиција је добила само једну лажну дојаву о бомби.

"Кажњавање зависи од тога како тужилац квалификује случај, да ли га квалифукује као лажно пријављивање, изазивање опће опасности или угрожавање сигурности, а предвиђене су новчане казне или казне затвора до пет година", истичу из сарајевске полиције.

Лаж може скупо коштати

Према Члану 183. Кривичног закона ФБиХ (угрожавање сигурности), особа која угрози сигурност више особа озбиљном пријетњом да ће напасти на живот или орган тих особа или на тај начин изазове узнемирење грађана, казнит ће се казном затвора од три мјесеца до пет година.

Казна затвора од шест мјесци до пет година предвиђена је и према Члану 323.(изазивање опште опасности), а за особу која на мјесту гдје је окупљен већи број људи пожаром, поплавом, експлозијом, отровом или отровним плином, ионизирајућим зрачењем, моторном силом, електричном или другом енергијом или пуцањем из ватреног оружја или каквом опће опасном радњом или опште опасним средством изазове опасност за живот људи или имовину већег опсега.

Члан 347. Кривичног закона ФБиХ (лажно пријављивање) каже да ће особа која себе лажно пријави да је учинила кривично дјело бити кажњена новчаном казном или казном затвора до шест мјесеци. Иста казна предвиђена је и за особу која лажно пријави да је неко други учинио кривично дјело.

Досада, скретање пажње или апел за помоћ?

Психолог Јелена Јовановић истиче да узроци за тренд лажних дојава о бомбама у школама могу бити разни, од скретања пажње до апела за помоћ.

"Младима је занимљиво скретање пажње, данас млади свашта раде из досаде. Пробили смо границе занимљивости, од мобилних телефона и компјутера до различитих прозивки на друштвеним мрежама, па сада имамо мало бруталније, озбиљније ствари. Можда је проблем недостатак узбуђења па на овај начин скрећу пажњу", казала нам је Јовановић.

Један од проблема је и то што млади уче по моделу, односно на основу оног што виде и чују, у свијету или окружењу.

"Доста је оваквих примјера у свијету, а то је један од важнијих модела учења у том узрасту и може бити један од узрока. Породица такође игра важну улогу. Не можете дјеци, напримјер, бранити да гледају реалитџ програм, а онда га навечер ви гледате. Средњошколци су у узрасту када су им вршњаци важни, а према одраслима се понашају бунтовнички. С друге стране, упућивање лажне дојаве може бити и нека врста апела за помоћ", истакла је психологиња.

Закључује да су средњошколци, усљед лоше ситуације у друштву, потиснути у страну и да пажњу добију само уколико дође до вршњачког насиља или када неко до њих дигне руку на себе.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.