Ускоро карта података о могућим изворима земљотреса у Републици Српској
Бањалука - Република Српска требало би ускоро да добије сеизмотектонску карту која представља интеграцију геолошких, тектонских, сеизмолошких и геофизичких података о могућим изворима земљотреса, речено је Срни у Републичком хидрометеоролошком заводу /РХМЗ/.
Осим овог завода, на изради карте, која би у наредном периоду требало да буде промовисана, радио је и Републички завод за геолошка истраживања у складу са својим Дугорочним програмом развоја основних геолошких истраживања Српске.
Начелник Одјељења РХМЗ-а за инжењерску и инструменталну сеизмологију Весна Шипка рекла је Срни да је основна сврха карте, односно свих података које садржи, могућност квантификације сеизмичке опасности /хазарда/.
Сеизмички хазард представља вјероватноћу појављивања земљотреса одговарајућих карактеристика у оквиру одређеног временског периода и на одређеном мјесту.
"У сеизмолошком дијелу извршено је зонирање територије Републике Српске, те карактеризација сваке од десет сеизмичких зона, односно за сваку од њих анализирана је сеизмичка активност, као и механизми земљотреса и карактеристике тектонског напона”, објаснила је Шипка.
Она је навела да је сеизмичка активност на територији Српске неуједначена, односно да би се на неким подручјима попут Бањалуке, Љубиња и Трнова могла окарактерисати као релативно висока, а као умјерена на подручјима као што је Посавина.
"На сеизмички хазард не утичу само аутохтони земљотреси, то јесте они са епицентрима на територији Републике Српске, већ сви јаки земљотреси са епицентрима на подручју Федерације БиХ и земљама са којима се граничимо”, истакла је Шипка.
Директор Републичког завода за геолошка истраживања Драган Митровић изјавио је Срни да се дефинисање сеизмичког хазарда методама вјероватноће, према актуелним европским стандардима за пројектовање објеката, заснива на два основна елемента – карактеризацији сеизмичких извора и кретања тла усљед дејства земљотреса.
"Карта ће бити примјењива код просторног планирања Републике, региона, градова или општина, планирања и изградње грађевинских, рударских, водопривредних објеката, прије свега хидроакумулационих брана, термоенергетских објеката, површинских копова, тунела, мостова и ауто-путева, жељезница”, каже Митровић.
Он је рекао да су земљотреси главна природна опасност усљед које настају материјални губици и смртни исходи.
"Бањалучки земљотрес 1969. године био је још једна потврда да се јаки земљотреси догађају и у областима у којима их није било у познатој историји тог простора. Велики број срушених и тешко оштећених објеката како због неповољних услова локалног тла, тако и неадекватних метода прорачуна при пројектовању објеката, указао је на значај поуздане процјене сеизмичке опасности и неопходност дефинисања сеизмичког хазарда”, нагласио је Митровић.
Он је закључио да је израда ове карте веома значајан пројекат за Републику Српску, те напоменуо да је нема Федерација БиХ, као ни неке сусједне земље.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
