Током 2017. године блокирано 12.268 рачуна у БиХ

Подаци су ово из посљедњег извјештаја Централне банке БиХ (ЦБ БиХ), из којег се види да се овај енормни број блокираних рачуна углавном односи на приватни сектор, приватне фирме, што је за економске аналитичаре и експерте врло јасан показатељ.

Такођер, увидом у извјештај урађен на 3.082 стране уочљиво је да број блокираних рачуна расте из године у годину, те сам овај показатељ говори како је с годинама велики фискални терет натоварен на леђа приватних фирми, које су на крају приморане на гашење због немогућности плаћања обавеза држави.

Према извјештају ЦБ БиХ, до 2004. године у БиХ је било 2.726 блокираних рачуна, а данас их је 75.253, што је повећање од чак 27,6 пута. Појединачно по годинама, те 2004. блокирана су нова 963 рачуна, већ 2008. блокирано је нових 5.856 рачуна, док је, рецимо, прошле године тај број износио чак 12.268.

За професора Вјекослава Домљана, једног од водећих економиста у БиХ, овдје су ствари кристално јасне, а ријеч је, како наводи, о маћехинском односу према приватном сектору.

И он истиче како је велики фискални терет натоварен на врат приватног сектора, нарочито послије избијања економске кризе.

"Посебан проблем је неравноправан однос јавног и приватног сектора, гдје је јавни сектор у далеко привилегиранијем положају. Дакле, нема фискалних олакшица у порезном систему, ПДВ се мора платити, иако сам приватник нема наплате. Он онда мора узети кредит да би то учинио, и онда није ни чудо што имамо толики број блокираних рачуна", истиче Домљан. Истовремено, како наводи, маса јавних фирми не плаћа порез, али оне настављају и даље нормално да раде.

"Негативна је стопа домаће штедње, нема довољно капитала, а то значи да нема ни инвестиција", закључује Домљан.

За Марка Ђогу, економског експерта и професора на Економском факултету Универзитета у Источном Сарајеву, оволики број блокираних рачуна у БиХ је показатељ нефункционисања правног система.

"Све је то посљедица правне несигурности и негативан је фактор за развој подузетништва и привреде. Ово је нешто што је у развијеним земљама тешко појмљиво", истиче Ђого. Он, такођер, дијели Домљаново мишљење о томе да је приватни сектор у БиХ у доста неповољнијем положају у односу на јавни.

"У свему томе јавне фирме рачунају да ће држава некад да их спасава и врати њихове дугове", закључује Ђого.

Из ЦБ БиХ "Независним" су навели да су само одговорни за правовремено прикупљање измјена и објављивање података о броју блокираних рачуна.

"Дакле, рачуне правних лица отворених у банкама блокирају комерцијалне банке на основу ентитетских закона о унутрашњем платном промету. Друго, комерцијалне банке у регистар достављају све блокиране рачуне, укључујући и рачуне који су блокирани прије више година а које банке, због недостатка законске регулативе, не могу гасити. Сврха Јединственог регистра трансакцијских рачуна је да помаже комерцијалним банкама, порезној управи и полицији приликом откривања финансијских структура и трансакција које компаније и појединци могу искористити на незаконит начин, као што су избјегавање плаћања пореза и прање новца", навели су из ЦБ БиХ.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.