Струја скупља 13 одсто, неће бити прављене нуклеарке

nezavisne.com
Струја скупља 13 одсто, неће бити прављене нуклеарке

Сарајево, Бањалука - Повећање производње електричне енергије из обновљивих извора, изградња десетина енергетских објеката, улагање у преносну мрежу те одрживост рудника и модернизација производње, само су неки од циљева Оквирне енергетске стратегије БиХ до 2035. године, која је недавно усвојена у Савјету министара БиХ.

Према једном, најоптимистичнијем сценарију, до 2035. године у више од 70 електроенергетских објеката могло би бити уложено између 8,6 и 10,5 милијарди евра, међутим и сами писци стратегије се слажу да је то нереално и да би капиталне инвестиције могле бити дупло мање. Ипак, како је наведено у самом документу, који је недавно објављен у "Службеном гласнику БиХ", инвестиције у електроенергетске објекте зависиће, прије свега, од берзанских цијена електричне енергије, које су посљедњих година веома ниске.

"Потребно је опрезније доносити одлуке о покретању великих капиталних инвестиција, које би сасвим сигурно довеле до снажнијег суфицита, али би створиле дугорочни ризик ниже конкурентности система. Ниске велепродајне цијене струје на берзама у регији представљају ризик за будућност, а снажнији раст тих цијена створио би нешто повољнију климу за инвестиције", наводи се у стратегији, из које се може закључити и то да смо међу најлошијима у Европи када је у питању продуктивност рудника.

Примјера ради, најнижа продуктивност у земљама ЕУ износи 194 одсто више у односу на продуктивност рудника Федерација, док је вриједност продуктивности ЕУ чак седам пута већа него у ФБиХ. У Републици Српској ситуација је мало боља, али је такође далеко од европских стандарда.

Оно што је готово сигурно, јесте да ће због подстицаја за улагања у обновљиве изворе енергије само по том основу цијена електричне енергије у БиХ до 2035. године порасти најмање 13 одсто.

"Како би се стимулисала производња електричне енергије из обновљивих извора, у будућности је за очекивати повећање накнаде за обновљиве изворе енергије, која се плаћа по кЊх потрошене електричне енергије", наводи се у документу.

Оно што је сигурно, јесте да до 2035. године БиХ нема планова искориштавања нуклеарне енергије, али ће интензивно радити на томе да не зависи од само једног добављача гаса.

Када је у питању гас, у БиХ се предвиђа и изградња нове инфраструктуре, а занимљиво је да у стратегији пише да се треба радити на додјељивању регулаторних овлаштења за сектор гаса ДЕРК-у.

Стратегија се дјелимично дотакла и сектора нафте у БиХ, гдје се наводи да су од 1963. до 1991. године спроведена геолошка истраживања у више наврата, али да комерцијална открића никада нису потврђена. Упркос томе, наводи се, БиХ ће радити на истраживању евентуалних налазишта нафте те ићи у смјеру модернизације Рафинерије нафте у Броду с циљем да се осигура квалитет нафтних деривата.

Предвиђања су да ће глобална потражња за примарном енергијом до 2040. године порасти 24 одсто у односу на 2015. годину. У контексту саме структуре потражње очигледан је тренд смањења нафте и угља, који ће са 60 одсто учешћа у 2015. пасти на 52 одсто у 2040. години.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана