Плаћеном праксом ђаке зову у погоне
Бањалука - Суочени са недостатком кадра на тржишту послодавци будуће раднике “капаришу” већ у школским клупама нудећи им пријеко потребну праксу, а како би ученике додатно мотивисали да по завршетку школовања остану у њиховим предузећима поједини су одлучили да им ту обуку и плате.
Свијетли примјер предузећа које је одлучило да плати рад ђака који долазе на праксу код њих је бањалучки “Крајина клас” који је склопио уговоре са 12 ученика Угоститељско-трговинско-туристичке школе из Бањалуке.
Ријеч је о ђацима трећих разреда који се школују за посластичаре, а који у погонима овог предузећа раде већ двадесетак дана.
- Склопили смо уговор са школом и појединачно са сваким ђаком. Понудили смо им 22 КМ за осам часова рада и на крају мјесеца видјећемо колико су радили и исплатити им зарађени новац. Они који буду жељели код нас могу добити посао након завршетка школовања, а и радити преко љета у вријеме годишњих одмора. То је добро за фирму јер резервишемо обучене раднике и дугорочно то је обострани интерес - каже власник “Крајина класа” Саша Тривић.
Додаје да им је плаћање праксе омогућио нови Закон о средњем образовању и васпитању РС, као и нова законска рјешења којима се Српска одрекла пореза.
- Раније није било могуће плаћати праксу, али новим законским рјешењима то је промијењено. Држава је дефинисала нижу стопу опорезивања и омогућила нам да ђаке плаћамо готово као праве раднике. Цијена рада је ствар договора послодавца, школе и ученика - рекао је Тривић и додао да ће ђаци бити три дана на пракси, а два дана на настави, како је и прописано Законом о средњем образовању.
Директор Угоститељске школе Борис Спасојевић истиче да је плаћена пракса и сигурно запослење један од начина да се заустави одлазак младих из земље.
- Послодавцу је у интересу да добије добро обучене раднике након завршетка школе, а ученицима да могу рачунати на сигуран посао, стога је плаћена пракса добро рјешење и у том ланцу сви су задовољни - рекао је Спасојевић.
Додао је да уговор о плаћеној пракси школа за сада има само са “Крајина класом”.
- Наши ђаци обављају праксу у разним угоститељским објектима и послодавци им дају топли оброк и новчано их награђују, али то није озваничено уговором о плаћеној пракси. Сматрам да ће то у блиској будућности бити промијењено и да ће плаћање ученика постати свакодневица - рекао је Спасојевић.
Ђаци бањалучке Школе ученика у привреди још немају плаћену праксу, али послодавци на чијим постројењима се обучавају нађу начин да их награде.
- Наши ученици добијају топли оброк и имају осигурање за заштиту на раду, а ђаке виших разреда који већ знају да раде послодавци новчано награде. Они који праксу обављају у фабрици обуће “Бема” имају обезбијеђен превоз и књиге, али нико нема плаћену праксу - рекао је директор ове школе Драгољуб Вуковић.
Директор Грађевинске школе у Бањалуци Љубан Бајић каже да послодавци радо примају њихове ђаке на праксу, али да се за сада нико од њих није одлучио да ђацима понуди уговор о плаћеној обуци.
- Грађевинске фирме код којих се дјеца обучавају на пословима зидара и армирача обезбјеђују им топли оброк, а понекад и награду. Колико је то новца не знамо јер то није прецизирано уговором и то је само добра воља власника фирми. Када се уведе феријална пракса вјерујем да ће плаћена обука бити много чешћа - рекао је Бајић и истакао да су каменорезачке радње спремне да плате ученицима праксу, али да ове године нису успјели да формирају одјељење.
Правилник
Плаћену праксу средњошколаца дефинисаће Правилник о начину образовања ученика код послодаваца чије је доношење, како кажу у Министарству просвјете и културе РС, предвиђено Законом о средњем образовању и васпитању.
- Израда правилника је у току - рекли су у министарству.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.